Radost u delima Radovana Kragulja

Pripremam dve izložbe sa radovima iz različitog perioda: jedna će biti predstavljena u Muzeju Kozare u Prijedoru 12. aprila i trajaće do 9. maja, na kojoj ću pored crteža u tehnici grafita i akrilika imati i studije modela makete za skulpture. Poseban deo postavke predstavljaće projekat „Pojate“, nastao u saradnji sa arhitektom Sinišom Cvijićem. Druga izložba će od 4. maja do 4. juna u Galeriji „Anurs“ u Banja Luci biti retrospektiva grafike u tehnici mecotinte, na kojoj sam radio od 1962. godine do današnjih dana. Biće tom prilikom predstavljen izbor od 37 grafika sa dodatnim eksponatima kao što su bakarne mecotint ploče, alatke i jedna sveska za studio i skice sa crtežima iz 1973/74. godine, najavljuje za „Politiku” Radovan Kragulj, u svetu poznati multimedijalni umetnik koji živi u Parizu, ali uvek rado posećuje Beograd i okolinu Prijedora odakle potiče. U početku se bavio grafikom, a danas instalacijom, objektima, ambijentalnom umetnošću. Kragulj je prvi put u životu, nakon završene Likovne akademije u Beogradu, otputovao u London 1962. na usavršavanje, tu je potom održao i prvu samostalnu izložbu i nastavio da živi deceniju i po. Sedamdesetih se preselio u Pariz. Izlaže širom sveta, a njegova dela su deo zbirki poznatih muzeja.
U katalogu postavke koju ćemo videti u Prijedoru, Majkl Nikson, nekadašnji komesar za Vels na Bijenalu u Veneciji (2001–2008), navodi:

– Ova izložba proslavlja rad Radovana Kragulja u Prijedoru blizu mesta gde je rođen i odrastao. Prvi put sam video njegov rad kada je živeo u ruralnom Velsu. Upravo u tom periodu od 1970-ih Kragulj počinje da se koncentriše na kulturološki odnos između životinja i ljudi. Tada je razmišljao o svom odrastanju na seoskom imanju tokom 30-ih godina prošlog veka i upoređivao ga sa životom i načinom rada na seoskim imanjima Velsa sedamdesetih. Pre nego što su drugi umetnici uopšte ispitivali ove teme, Kragulj je stvorio niz radova kao što su „Farm Outbuilding” 1976, „Food Depot – Haystacks and Cow” 1977. U crtežima i skulpturi Radovan je usavršio ove ideje, te istražio nove medije kao što su instalacija i film. Nacionalni Muzej Velsa je nedavno kupio jedan od njegovih najuticajnijih radova – instalaciju „ Reflection “, 1995.

Kustos Nikson ističe da bilo da se radi o crtežu, grafici, skulpturi, filmu ili instalaciji, umetnost Radovana Kragulja uvek ima snažnu estetiku i razumevanje za materijale s kojima radi.

O retrospektivi u Galeriji „Anurs“ u Banja Luci na kojoj će biti grafike u tehnici mecotinte, Kragulj kaže:

– Dok sam studirao u Beogradu pogledao sam izložbu Savremene japanske grafike – mecotinte Jose Hamagučija i odlučio da se okušam u toj tehnici. Tada sam iz mladalačkog entuzijazma napisao pismo Hamagučiju i poslao mu svoju malu grafiku kao novogodišnju čestitku. Na moje iznenađenje primio sam od njega jednu njegovu malu mecotintu. Na Akademiji je tada bila samo jedna alatka zvana mecotint klackalica. Na žalost niko iz okruženja nije poznavao ovu grafičku tehniku. Snalazio sam se i eksperimentisao. Posle sam konkurisao za stipendiju Britanskog saveta koja mi je i dodeljena. Na putu za London preko Pariza svratio sam u atelje Hamagučija, gde sam se upoznao sa Keiko Minami, njegovom suprugom grafičarkom.

U Londonu na Central School of Arts & Crafts na grafici niko nije poznavao ovu tehniku (izuzev Merlin Evnsa). Odlazio sam do Viktorija i Albert muzeja i tamo sam polako upoznavao tehniku mecotinte. Kasnije sam bio angažovan kod prve izdavačke kuće za savremenu grafiku „Edittions Alecto” u Velikoj Britaniji i oni su mi objavila nekoliko edicija koje su obišle svet.