Радост у делима Радована Крагуља

Припремам две изложбе са радовима из различитог периода: једна ће бити представљена у Музеју Козаре у Приједору 12. априла и трајаће до 9. маја, на којој ћу поред цртежа у техници графита и акрилика имати и студије модела макете за скулптуре. Посебан део поставке представљаће пројекат „Појате“, настао у сарадњи са архитектом Синишом Цвијићем. Друга изложба ће од 4. маја до 4. јуна у Галерији „Анурс“ у Бања Луци бити ретроспектива графике у техници мецотинте, на којој сам радио од 1962. године до данашњих дана. Биће том приликом представљен избор од 37 графика са додатним експонатима као што су бакарне мецотинт плоче, алатке и једна свеска за студио и скице са цртежима из 1973/74. године, најављује за „Политику” Радован Крагуљ, у свету познати мултимедијални уметник који живи у Паризу, али увек радо посећује Београд и околину Приједора одакле потиче. У почетку се бавио графиком, а данас инсталацијом, објектима, амбијенталном уметношћу. Крагуљ је први пут у животу, након завршене Ликовне академије у Београду, отпутовао у Лондон 1962. на усавршавање, ту је потом одржао и прву самосталну изложбу и наставио да живи деценију и по. Седамдесeтих се преселио у Париз. Излаже широм света, а његова дела су део збирки познатих музеја.
У каталогу поставке коју ћемо видети у Приједору, Мајкл Никсон, некадашњи комесар за Велс на Бијеналу у Венецији (2001–2008), наводи:

– Ова изложба прославља рад Радована Крагуља у Приједору близу места где је рођен и одрастао. Први пут сам видeо његов рад када је живео у руралном Велсу. Управо у том периоду од 1970-их Крагуљ почиње да се концентрише на културолошки однос између животиња и људи. Тада је размишљао о свом одрастању на сеоском имању током 30-их година прошлог века и упоређивао га са животом и начином рада на сеоским имањима Велса седамдесетих. Пре него што су други уметници уопште испитивали ове теме, Крагуљ је створио низ радова као што су „Farm Outbuilding” 1976, „Food Depot – Haystacks and Cow” 1977. У цртежима и скулптури Радован је усавршио ове идеје, те истражио нове медије као што су инсталација и филм. Национални Музеј Велса је недавно купио један од његових најутицајнијих радова – инсталацију „ Reflection “, 1995.

Кустос Никсон истиче да било да се ради о цртежу, графици, скулптури, филму или инсталацији, уметност Радована Крагуља увек има снажну естетику и разумевање за материјале с којима ради.

О ретроспективи у Галерији „Анурс“ у Бања Луци на којој ће бити графике у техници мецотинте, Крагуљ каже:

– Док сам студирао у Београду погледао сам изложбу Савремене јапанске графике – мецотинте Јосе Хамагучија и одлучио да се окушам у тој техници. Тада сам из младалачког ентузијазма написао писмо Хамагучију и послао му своју малу графику као новогодишњу честитку. На моје изненађење примио сам од њега једну његову малу мецотинту. На Академији је тада била само једна алатка звана мецотинт клацкалица. На жалост нико из окружења није познавао ову графичку технику. Сналазио сам се и експериментисао. После сам конкурисао за стипендију Британског савета која ми је и додељена. На путу за Лондон преко Париза свратио сам у атеље Хамагучија, где сам се упознао са Кеико Минами, његовом супругом графичарком.

У Лондону на Central School of Arts & Crafts на графици нико није познавао ову технику (изузев Мерлин Евнса). Одлазио сам до Викторија и Алберт музеја и тамо сам полако упознавао технику мецотинте. Касније сам био ангажован код прве издавачке куће за савремену графику „Edittions Alecto” у Великој Британији и они су ми објавила неколико едиција које су обишле свет.