Ko je srpski „Mosak Fonseka”

Posle afere „Panama” sasvim je jasno da naši ljudi vole da posluju preko ofšor destinacija, međutim za tu rabotu nije potrebno da u Srbiji postoji advokatska kancelarija kalibra panamske „Mosak Fonseka”. Mali priručnik za takvo poslovanje može se naći direktno kod države, tačnije na sajtu Uprave za sprečavanje pranja novca, koji pripada Ministarstvu finansija.

Na ovom sajtu postavljeno je pitanje „Molim da nas uputite gde da pronađemo spisak zemalja poreskih rajeva”, a Uprava za sprečavanje pranja novca odgovara:

– Ofšor centri pružaju razne pogodnosti privrednim subjektima, kompanijama koje su registrovane u njima. Neke od pogodnosti su: odsustvo poreskih nameta ili niske poreske stope, minimum uslova i podataka za registrovanje privrednih subjekata, minimum kontrole poslovanja registrovanih subjekata, zaštita identiteta stranaka, zaštita podataka o transakcijama i slično – piše na ovom sajtu.

Dodaje se da se u Pravilniku o listi jurisdikcija sa preferencijalnim poreskim sistemom koji je 2012. godine objavljen u „Službenom glasniku” nalazi spisak zemalja, odnosno jurisdikcija, koje se nalaze i na listama ofšor centara, ali je spisak uži od spiska sa navedenih lista. Kao eventualnu pomoć u upoređivanju različitih lista, odnosno prisustva pojedinih država i jurisdikcija na njima, Uprava za sprečavanje pranja novca navodi dva linka na kojima se nalaze liste ofšor centara, i to jedan Međunarodnog monetarnog fonda, a drugi Vikipedije.

Iz ovoga je jasno da je osnivanje firmi u poreskim rajevima potpuno legalno, a motiv je povoljnije oporezivanje. Milica Bisić, poreski stručnjak, kaže da poreski rajevi, po pravilu, imaju poseban režim oporezivanja za privredna društva čiji su osnivači nerezidenti, odnosno stranci. Tako prihodi od dividendi i kamata (takozvani pasivan dohodak), koji su nastali od aktivnosti u drugim zemljama, kao i dalje isplate ovog dohotka, ili nisu oporezovani ili je efektivna poreska stopa bliska nuli. Takođe, poreski rajevi obezbeđuju visok stepen poverljivosti, kako transakcija, tako i identiteta pojedinaca.

Nameće se pitanje koliku uštedu neka kompanija postiže, a Bisićeva kaže da to zavisi od konkretne vlasničke strukture i konačne upotrebe transferisanog prihoda. Imajući u vidu visinu poreskih stopa u Srbiji, kao i da od 2012. godine postoji porez po odbitku na isplate (dividendi, kamata, za usluge), koje idu privrednim društvima sa sedištem u nekom od poreskih rajeva, ušteda u redovnim porezima praktično ne postoji, a razlog za ovaj način poslovanja pre bi mogao da se traži u težnji da se obezbede poverljivost obima vrednosti poslovanja i privatnost. Na primer, u Agenciji za privredne registre kao vlasnik se vodi firma iz poreskog raja, a vlasnik firme iz poreskog raja, po tamošnjim propisima, po pravilu imenuje drugo lice koje se pojavljuje u javnim registrima.

U Srbiji, ipak, moraju da se plate neki porezi.

– Privredno društvo u Srbiji čiji su osnivači u nekom od poreskih rajeva plaća sve poreze – porez na dodatu vrednost, dobit, dohodak – kao i bilo koje drugo privredno društvo registrovano u Srbiji, plus na isplate dividendi osnivaču i porez po odbitku od 25 odsto (za isplate prema drugim zemljama opšta stopa je 20 odsto, dok su sa zemljama s kojima imamo ugovore o izbegavanju dvostrukog oporezivanja stope između pet i 10 odsto). Vlasnik privrednog društva osnovanog u poreskom raju, kome to društvo isplaćuje dividendu, ukoliko je srpski poreski rezident, dužan je da i ovaj prihod prijavi i na njega plati porez po stopi od 15 odsto, kao i bilo koji drugi srpski poreski rezident u slučaju da ostvari prihod od kapitala – kaže Milica Bisić.

Ekonomista Ljubodrag Savić kaže da se, kada se kod nas misli da poslovanje preko poreskih rajeva, uvek podrazumevaju malverzacije, ali to nije tako. Luksemburg je, na primer, najveći poreski raj zbog niskih poreza, najnižih iznosa na razne transakcije i većina svetskih kompanija posluje preko ove zemlje.

– S druge strane, preko poreskih rajeva neki biznismeni nastoje da smanje dobit matičnih firmi tako što, na primer, preko Kipra svojoj firmi daju skuplji kredit kako bi povećali troškove, zatim uvećavaju cenu uvezene robe, neke marketinške usluge plaćaju preko tih destinacija i na taj način ostvaruju uštede. I novac od raznih kriminalnih aktivnosti pere se preko ovih destinacija. Međutim, napredak u borbi protiv skrivanja para napravljen je time što, na zahtev suda, banke moraju da daju podatke – kaže Savić.