Naftaši u Dohi kroje novu cenu barela

Amerika i Kanada nisu pozvane. Norveška i Libija reagovale su identično: naime, Oslo i Tripoli ne šalju predstavnike na skup vodećih svetskih izvoznika nafte u nedelju 17. aprila u Dohi. Iranski ministar nafte Bidžan Zanganeh „prezauzet je”, pa će izostati sa sastanka država koje raspolažu sa oko 60 odsto svetske nafte, dok će Kanat Buzumbajev, ministar energetike Kazahstana, rado razmeniti mišljenje sa ruskim i saudijskim kolegama Aleksanderom Novakom i Alijem el Naimijem.

Za sada je zagonetka – mogu li petnaestak uticajnih svetskih izvoznika nafte (iz OPEK-a i izvan njega) ovog vikenda da postignu dogovor o koordiniranom zamrzavanju proizvodnje, da ublaže posledice krize izazvane vrtoglavim padom cene barela od 114 dolara u leto 2014. na oko 42 dolara danas?

 „Činjenica da se tako veliki broj država proizvođača nafte uopšte saglasio da se susretnu, veoma je značajan signal za tržišta: taj najverovatnije simboličan gest biće najvažniji ishod predstojećeg skupa u Dohi”, procenjuje „Volstrit džornal”.

Naftaški samit ovog vikenda u Dohi najavljen je inače kao finale glavnog dogovora Rusije, Saudijske Arabije, Venecuele i Katara 16. februara u Dohi – inače prve akcione platforme Moskve sa članicama OPEK-a u poslednjih 15 godina.

„Kvartet iz Dohe” tom prilikom se uslovno dogovorio da razmotri zamrzavanje proizvodnje nafte na januarskom nivou. Barel crnog zlata koštao je tada oko 27 američkih dolara (najniže u poslednjih 12 godina). Istovremeno, ključni petroproizvođači su od juna 2014. do decembra 2015. na amortizovanje posledica naftaške krize već potrošili oko 315 milijardi dolara (petinu sopstvenih rezervi), među njima najviše Saudijska Arabija i Rusija, prenosi agencija Blumberg.

Predlog „Kvarteta iz Dohe” za koordinirano zamrzavanje proizvodnje u međuvremenu je naišao na odsečan otpor Teherana, odobravanje niza država izvan sastava OPEK-a, i pomešana osećanja poslovično nesentimentalnih berzi.

Sama činjenica da raste broj država izvoznika nafte koje su (iz sasvim pragmatičnih razloga) više zainteresovane za poslovnu koordinaciju a ne konfrontaciju naišla je, sa jedne strane, na odobravanje berzi. Eventualni dogovor o zamrzavanju proizvodnje, učinio bi da nafte na tržištu bude manje, pa bi njena cena mogla da bude viša... što odgovara brojnim investitorima na sve četiri strane sveta. Sa druge strane, „kvarteta iz Dohe” ne bi bilo da Rusija i Saudijska Arabija nakon više decenija javnog međusobnog nepoverenja nisu uspele da se usaglase da „nešto” treba učiniti na obuzdavanju pada cene barela.

Kvartet iz Dohe je u februaru inače oročio i datum zaključivanja konačne verzije „sporazuma o zamrzavanju”: 17. april.

Da li će petnaestak država u nedelju u Dohi postići dogovor, neizvesno je, posebno zato što je Iran – tek izašao iz faze drakonskih sankcija – odbio da se „priključi pokretu za zamrzavanje proizvodnje”.

Prepreke su i druge prirode, tvrdi Nikolas Maduro, predsednik Venecuele.

„Vašington vrši pritisak na petrodržave i njihove lidere kao da smo u ratu. Ne možete da zamislite koliko im je stalo da se izjalovi pokušaj da zasnujemo zajedničku strategiju OPEK-a i ne-OPEK proizvođača”, saopštio je Maduro u TV obraćanju naciji na koje se poziva Rojters.

„Ukoliko naftaši postignu dogovor u Dohi ovog vikenda, barel nafte može da skoči na 50 američkih dolara”, prognozira Bank of Amerika.

„Skok cene barela je ’privremen’, problem globalnih zaliha za sada je teško rešiv, cena će ići na oko 20 dolara”, tvrdi  američka investiciona banka Goldman Saks.

Odgonetka daljeg kursa cene nafte u bližoj budućnosti stiže u nedelju iz Dohe.