Нафташи у Дохи кроје нову цену барела

Америка и Канада нису позване. Норвешка и Либија реаговале су идентично: наиме, Осло и Триполи не шаљу представнике на скуп водећих светских извозника нафтe у недељу 17. априла у Дохи. Ирански министар нафте Биџан Занганех „презаузет је”, па ће изостати са састанка држава које располажу са око 60 одсто светске нафте, док ће Канат Бузумбајев, министар енергетике Казахстана, радо разменити мишљење са руским и саудијским колегама Александером Новаком и Алијем ел Наимијем.

За сада је загонетка – могу ли петнаестак утицајних светских извозника нафте (из ОПЕК-а и изван њега) овог викенда да постигну договор о координираном замрзавању производње, да ублаже последице кризе изазване вртоглавим падом цене барела од 114 долара у лето 2014. на око 42 долара данас?

 „Чињеница да се тако велики број држава произвођача нафте уопште сагласио да се сусретну, веома је значајан сигнал за тржишта: тај највероватније симболичан гест биће најважнији исход предстојећег скупа у Дохи”, процењује „Волстрит џорнал”.

Нафташки самит овог викенда у Дохи најављен је иначе као финале главног договора Русије, Саудијске Арабије, Венецуеле и Катара 16. фебруара у Дохи – иначе прве акционе платформе Москве са чланицама ОПЕК-а у последњих 15 година.

„Квартет из Дохе” том приликом се условно договорио да размотри замрзавање производње нафте на јануарском нивоу. Барел црног злата коштао је тада око 27 америчких долара (најниже у последњих 12 година). Истовремено, кључни петропроизвођачи су од јуна 2014. до децембра 2015. на амортизовање последица нафташке кризе већ потрошили око 315 милијарди долара (петину сопствених резерви), међу њима највише Саудијска Арабија и Русија, преноси агенција Блумберг.

Предлог „Квартета из Дохе” за координирано замрзавање производње у међувремену је наишао на одсечан отпор Техерана, одобравање низа држава изван састава ОПЕК-а, и помешана осећања пословично несентименталних берзи.

Сама чињеница да расте број држава извозника нафте које су (из сасвим прагматичних разлога) више заинтересоване за пословну координацију а не конфронтацију наишла је, са једне стране, на одобравање берзи. Евентуални договор о замрзавању производње, учинио би да нафте на тржишту буде мање, па би њена цена могла да буде виша... што одговара бројним инвеститорима на све четири стране света. Са друге стране, „квартета из Дохе” не би било да Русија и Саудијска Арабија након више деценија јавног међусобног неповерења нису успеле да се усагласе да „нешто” треба учинити на обуздавању пада цене барела.

Квартет из Дохе је у фебруару иначе орочио и датум закључивања коначне верзије „споразума о замрзавању”: 17. април.

Да ли ће петнаестак држава у недељу у Дохи постићи договор, неизвесно је, посебно зато што је Иран – тек изашао из фазе драконских санкција – одбио да се „прикључи покрету за замрзавање производње”.

Препреке су и друге природе, тврди Николас Мадуро, председник Венецуеле.

„Вашингтон врши притисак на петродржаве и њихове лидере као да смо у рату. Не можете да замислите колико им је стало да се изјалови покушај да заснујемо заједничку стратегију ОПЕК-а и не-ОПЕК произвођача”, саопштио је Мадуро у ТВ обраћању нацији на које се позива Ројтерс.

„Уколико нафташи постигну договор у Дохи овог викенда, барел нафте може да скочи на 50 америчких долара”, прогнозира Банк оф Америка.

„Скок цене барела је ’привремен’, проблем глобалних залиха за сада је тешко решив, цена ће ићи на око 20 долара”, тврди  америчка инвестициона банка Голдман Сакс.

Одгонетка даљег курса цене нафте у ближој будућности стиже у недељу из Дохе.