O čemu je šef CIA razgovarao u Sarajevu

Sarajevo – Samo pojačane mere obezbeđenja u centru Sarajeva ukazivale su na to da je u gradu strani zvaničnik visokog ranga. Dolazak Džona Brenana, direktora američke obaveštajne agencije – CIA, nije bio najavljen u javnosti, a kako se ispostavilo ni pojedini državni funkcioneri nisu znali razlog njegove posete. Federalni ministar unutrašnjih poslova Aljoša Čampara demantovao je sinoć medijske navode da je reč o nenajavljenoj poseti, izjavivši za Slobodnu Bosnu da Brenan u glavnom gradu BiH boravi na poziv Osmana Mehmedagića, direktora Obaveštajno-bezbednosne agencije (OSA).

Šef CIA sastao se na radnom ručku sa članovima Udarne grupe za borbu protiv terorizma, koju čine čelnici policije oba entiteta, direktor OSA, ministar bezbednosti BiH i glavni tužilac, a nakon toga sreo se i sa članovima Predsedništva BiH. U tom razgovoru bilo je reči o stanju bezbednosti u BiH i mogućnosti uspostavljanja regionalne radne grupe balkanskih zemalja za borbu protiv terorizma.

„Direktora CIA upoznali smo i s problemom viška naoružanja koje se može prokrijumčariti i koristiti u terorističke svrhe. Kratko smo razgovarali i o organizovanom kriminalu, borbi protiv korupcije, vladavini prava i zakona”, preneo je medijima ministar Čampara posle sastanka.

I pre toga moglo se pretpostaviti da će šverc oružja biti tema razgovora budući da je prvi čovek CIA u Sarajevo doputovao samo dan nakon dvodnevne Interpolove operacije „Balkanski okidač” u kojoj je u BiH, Hrvatskoj, Makedoniji, Srbiji i Sloveniji učestvovalo oko 5.000 policajaca, a uhapšeno 14 ljudi i zaplenjeni oružje, municija i eksploziv. Informacije prikupljene u ovoj akciji mogle bi da budu od koristi u otkrivanju eventualnih veza sa terorističkim aktivnostima u regionu. Podsećanja radi, neke od automatskih pušaka korišćenih u novembarskim terorističkim napadima u Parizu potiču upravo sa Balkana. Tako je, prema medijskim navodima, za automat M-70, proizvod kragujevačke „Zastave”, pronađen posle napada u pariskom pozorištu Bataklan, utvrđeno da je još 1981. godine isporučen u Sarajevo, za potrebe jugoslovenskih snaga teritorijalne odbrane.

Govoreći o razlozima posete direktora CIA, stručnjak za terorizam Dževad Galijašević ocenio je da do sada u BiH nije bilo efikasnih akcija u obračunu sa radikalnim islamistima.

„SAD žele konkretnu akciju koja podrazumeva pronalazak veće količine skladišta naoružanja i opreme koju koriste islamisti, presecanje tokova finansiranja u BiH, adekvatnije mere nadzora nad islamističkim grupama i sprečavanje propagande koja se ovde nesmetano odvija”, kazao je Galijašević agenciji Srna.

Šefu CIA predstavljeni su podaci o učešću građana BiH na stranim ratištima. O tome je prethodno informisana i javnost, na konferenciji za medije Dragana Lukača, direktora federalne Uprave policije. Prema Lukačevim navodima, u redovima terorističkih organizacija u Siriji i Iraku bori se od 200 do 250 državljana BiH. Do sada ih je poginulo oko 50, a isto toliko se i vratilo u zemlju gde su procesuirani ili su pod nadzorom, jer, kako je kazao, predstavljaju ozbiljnu bezbednosnu pretnju.

Koliko je Brenanova poseta iznenadila neke od ovdašnjih zvaničnika i do juče i za njih bila tajna, svedoče izjave ministra bezbednosti BiH Dragana Mektića i federalnog ministra policije Aljoše Čampare, date uoči susreta sa gostom, da ne znaju šta će biti tema razgovora sa prvim čovekom jedne od najpoznatijih svetskih obaveštajnih agencija.

Da je CIA zainteresovana za rad bezbednosnih službi u BiH pokazuje i pismo koje je Brenan pre godinu dana uputio Predsedništvu BiH u kojem je naveo da je interes SAD „da OSA i dalje bude blizak partner i efikasna, multietnička institucija koja radi za bezbednost i sigurnost svih građana BiH”.

Brenan je u glavni grad BiH stigao američkim vojnim avionom iz Rijada, gde je prisustvovao sastanku predsednika SAD Baraka Obame sa najvišim zvaničnicima šest arapskih zemalja o regionalnim bezbednosnim pitanjima, uključujući borbu protiv Islamske države.

Pre nego što je 2013. došao na čelo CIA, Brenan je bio glavni savetnik američkog predsednika Baraka Obame za borbu protiv terorizma. Odlazeći šef Bele kuće nameravao je još 2008. da ga postavi za direktora CIA, ali se od toga odustalo jer se Brenanovo ime dovodilo u vezu sa uvođenjem okrutnih i nehumanih tehnika ispitivanja zarobljenika, uključujući i potapanje glave u vodu, u vreme mandata Džordža Buša. Međutim, Brenan je to sve negirao i nastupao kao protivnik takvih tehnika.