О чему је шеф ЦИА разговарао у Сарајеву

Сарајево – Само појачане мере обезбеђења у центру Сарајева указивале су на то да је у граду страни званичник високог ранга. Долазак Џона Бренана, директора америчке обавештајне агенције – ЦИА, није био најављен у јавности, а како се испоставило ни поједини државни функционери нису знали разлог његове посете. Федерални министар унутрашњих послова Аљоша Чампара демантовао је синоћ медијске наводе да је реч о ненајављеној посети, изјавивши за Слободну Босну да Бренан у главном граду БиХ борави на позив Османа Мехмедагића, директора Обавештајно-безбедносне агенције (ОСА).

Шеф ЦИА састао се на радном ручку са члановима Ударне групе за борбу против тероризма, коју чине челници полиције оба ентитета, директор ОСА, министар безбедности БиХ и главни тужилац, а након тога срео се и са члановима Председништва БиХ. У том разговору било је речи о стању безбедности у БиХ и могућности успостављања регионалне радне групе балканских земаља за борбу против тероризма.

„Директора ЦИА упознали смо и с проблемом вишка наоружања које се може прокријумчарити и користити у терористичке сврхе. Кратко смо разговарали и о организованом криминалу, борби против корупције, владавини права и закона”, пренео је медијима министар Чампара после састанка.

И пре тога могло се претпоставити да ће шверц оружја бити тема разговора будући да је први човек ЦИА у Сарајево допутовао само дан након дводневне Интерполове операције „Балкански окидач” у којој је у БиХ, Хрватској, Македонији, Србији и Словенији учествовало око 5.000 полицајаца, а ухапшено 14 људи и заплењени оружје, муниција и експлозив. Информације прикупљене у овој акцији могле би да буду од користи у откривању евентуалних веза са терористичким активностима у региону. Подсећања ради, неке од аутоматских пушака коришћених у новембарским терористичким нападима у Паризу потичу управо са Балкана. Тако је, према медијским наводима, за аутомат М-70, производ крагујевачке „Заставе”, пронађен после напада у париском позоришту Батаклан, утврђено да је још 1981. године испоручен у Сарајево, за потребе југословенских снага територијалне одбране.

Говорећи о разлозима посете директора ЦИА, стручњак за тероризам Џевад Галијашевић оценио је да до сада у БиХ није било ефикасних акција у обрачуну са радикалним исламистима.

„САД желе конкретну акцију која подразумева проналазак веће количине складишта наоружања и опреме коју користе исламисти, пресецање токова финансирања у БиХ, адекватније мере надзора над исламистичким групама и спречавање пропаганде која се овде несметано одвија”, казао је Галијашевић агенцији Срна.

Шефу ЦИА представљени су подаци о учешћу грађана БиХ на страним ратиштима. О томе је претходно информисана и јавност, на конференцији за медије Драгана Лукача, директора федералне Управе полиције. Према Лукачевим наводима, у редовима терористичких организација у Сирији и Ираку бори се од 200 до 250 држављана БиХ. До сада их је погинуло око 50, а исто толико се и вратило у земљу где су процесуирани или су под надзором, јер, како је казао, представљају озбиљну безбедносну претњу.

Колико је Бренанова посета изненадила неке од овдашњих званичника и до јуче и за њих била тајна, сведоче изјаве министра безбедности БиХ Драгана Мектића и федералног министра полиције Аљоше Чампаре, дате уочи сусрета са гостом, да не знају шта ће бити тема разговора са првим човеком једне од најпознатијих светских обавештајних агенција.

Да је ЦИА заинтересована за рад безбедносних служби у БиХ показује и писмо које је Бренан пре годину дана упутио Председништву БиХ у којем је навео да је интерес САД „да ОСА и даље буде близак партнер и ефикасна, мултиетничка институција која ради за безбедност и сигурност свих грађана БиХ”.

Бренан је у главни град БиХ стигао америчким војним авионом из Ријада, где је присуствовао састанку председника САД Барака Обаме са највишим званичницима шест арапских земаља о регионалним безбедносним питањима, укључујући борбу против Исламске државе.

Пре него што је 2013. дошао на чело ЦИА, Бренан је био главни саветник америчког председника Барака Обаме за борбу против тероризма. Одлазећи шеф Беле куће намеравао је још 2008. да га постави за директора ЦИА, али се од тога одустало јер се Бренаново име доводило у везу са увођењем окрутних и нехуманих техника испитивања заробљеника, укључујући и потапање главе у воду, у време мандата Џорџа Буша. Међутим, Бренан је то све негирао и наступао као противник таквих техника.