Krijumčari migranata na ruti preko Bugarske

Zatvaranje humanitarne migrantske rute uticalo je na pronalaženje ilegalnih puteva kojima izbeglice bez dokumenata, plaćajući krijumčarima ljudi, pokušavaju da se probiju do krajnjih destinacija na zapadu i severu Evrope.

Zbog toga je intenziviran rad policije, tužilaštva i drugih državnih organa na suzbijanju krijumčarenja migranata: samo u prvoj polovini aprila podneto je 17 krivičnih prijava protiv 31 osobe (samo jedna nije srpski državljanin) zbog krijumčarenja 214 migranata, najviše iz Avganistana, Sirije, Pakistana i Iraka. Promenio se i pravac krijumčarenja migranata, objašnjava za „Politiku” Mitar Đurašković, načelnik odeljenja za suzbijanje prekograničnog kriminala u Upravi granične policije.

U poslednje dve godine glavna ruta je bila od Makedonije preko Srbije ka Mađarskoj, dok je sada mnogo više onih koji ilegalno prelaze granicu sa Bugarskom.

– Prošle godine imali smo humanitarnu rutu od Đevđelije sve do Austrije i Nemačke, pa migranti i izbeglice nisu imali potrebu da traže pomoć krijumčara. Zatvaranjem granica početkom marta za one koji nemaju dokumente i vize ponovo je aktuelizovan ilegalni koridor preko Bugarske. Zbog toga je pojačana kontrola srpsko-bugarske granice, a uz graničnu policiju su i vojska i Žandarmerija – kaže Đurašković.

Najviše akcija u suzbijanju krijumčarenja migranata u ovoj godini beleže policajci u Beogradu, a jedna od njih, kada je privedeno 16 migranta, među kojima je bilo i petoro dece, sprovedena je nedavno u kući na Voždovcu.

– Aktuelni slučaj ne mogu da komentarišem, ali u takvim situacijama prvo se proverava da li su migranti ilegalno ili legalno u Srbiji. Zna se da je Beograd na ruti krijumčara ljudi, a koji će objekat oni koristiti za skrivanje migranata – to je tehničko pitanje – objašnjava Đurašković.

Kada policija otkrije iregularne migrante oni mogu da zatraže azil i sa potvrdom nadležnih mogu da ostanu privremeno u našoj zemlji. Može, naravno, i da im bude uskraćen boravak u Srbiji – u poslednjih nekoliko godina napisano je više hiljada otkaza o boravku onima koji nisu zatražili azil.

– U skladu sa našim zakonom, kada se migrantu uskrati boravak naloži mu se da u roku od deset do petnaest dana napusti teritoriju zemlje. Tehnički koristimo i mehanizme readmisije i vraćamo one koji su ilegalno u Srbiji, a imaju potvrdu da su tražili azil u Bugarskoj. Sa Bugarskom sporazum o readmisiji dobro funkcioniše, ali ne i sa Makedonijom – naglašava Đurašković.

Iako proteklih meseci nije bilo izbeglica u centru glavnog grada – u parku preko puta Beogradske autobuske stanice, poslednjih dana njih stotinak ponovo je na ovoj lokaciji. Naš sagovornik veruje da su možda ušli u našu zemlju iz Bugarske ili su se u trenutku zatvaranja granica zadržali u azilnim centrima, pa sada pokušavaju da nastave put.

– I pored sveg nastojanja da se zaštite granice, one se ne mogu hermetički zatvoriti. Uprkos pojačanim merama čuvanja granice i delovanju zajedničke granične patrole policije kako sa naše tako i sa mađarske strane, ipak se mađarska policija i dalje suočava sa ilegalnim prelascima – navodi Đurašković.

Srbijom je 2015. godine prošlo gotovo 600.000 izbeglica i migranata, ali ukupna bezbednosna situacija, naročito sa aspekta terorizma u zemlji nije bila ugrožena.

– To potvrđuje i Evropol jer, kako kažu, „nema sistematičnih dokaza da terorističke grupe koriste migrantsku krizu – objašnjava naš sagovornik.

Više hiljada policajaca i pripadnika bezbednosnih struktura bilo je angažovano od granice sa Makedonijom do granica prema Mađarskoj i kasnije Hrvatskoj na obezbeđivanju, očuvanju bezbednosti i sigurnosti naših građana, ali i bezbednosti izbeglica i migranata i njihovom humanom tretmanu.

Nadležni su kasnije utvrdili da je 11 policajaca zloupotrebilo položaj i protiv njih je podneto šest krivičnih prijava.

– MUP ima nultu toleranciju za bilo kakve zloupotrebe. Bilo je različitih prijava, proveravali smo apsolutno sve što bi moglo da ukazuje na neprofesionalno i nezakonito ponašanje policajaca, pa čak i fejsbuk naloge, tvitove... Tamo gde smo došli do saznanja da je zaista bilo zloupotreba, odmah smo reagovali – napominje Đurašković.