Кријумчари миграната на рути преко Бугарске

Затварање хуманитарне мигрантске руте утицало је на проналажење илегалних путева којима избеглице без докумената, плаћајући кријумчарима људи, покушавају да се пробију до крајњих дестинација на западу и северу Европе.

Због тога је интензивиран рад полиције, тужилаштва и других државних органа на сузбијању кријумчарења миграната: само у првој половини априла поднето је 17 кривичних пријава против 31 особе (само једна није српски држављанин) због кријумчарења 214 миграната, највише из Авганистана, Сирије, Пакистана и Ирака. Променио се и правац кријумчарења миграната, објашњава за „Политику” Митар Ђурашковић, начелник одељења за сузбијање прекограничног криминала у Управи граничне полиције.

У последње две године главна рута је била од Македоније преко Србије ка Мађарској, док је сада много више оних који илегално прелазе границу са Бугарском.

– Прошле године имали смо хуманитарну руту од Ђевђелије све до Аустрије и Немачке, па мигранти и избеглице нису имали потребу да траже помоћ кријумчара. Затварањем граница почетком марта за оне који немају документе и визе поново је актуелизован илегални коридор преко Бугарске. Због тога је појачана контрола српско-бугарске границе, а уз граничну полицију су и војска и Жандармерија – каже Ђурашковић.

Највише акција у сузбијању кријумчарења миграната у овој години бележе полицајци у Београду, а једна од њих, када је приведено 16 мигранта, међу којима је било и петоро деце, спроведена је недавно у кући на Вождовцу.

– Актуелни случај не могу да коментаришем, али у таквим ситуацијама прво се проверава да ли су мигранти илегално или легално у Србији. Зна се да је Београд на рути кријумчара људи, а који ће објекат они користити за скривање миграната – то је техничко питање – објашњава Ђурашковић.

Када полиција открије ирегуларне мигранте они могу да затраже азил и са потврдом надлежних могу да остану привремено у нашој земљи. Може, наравно, и да им буде ускраћен боравак у Србији – у последњих неколико година написано је више хиљада отказа о боравку онима који нису затражили азил.

– У складу са нашим законом, када се мигранту ускрати боравак наложи му се да у року од десет до петнаест дана напусти територију земље. Технички користимо и механизме реадмисије и враћамо оне који су илегално у Србији, а имају потврду да су тражили азил у Бугарској. Са Бугарском споразум о реадмисији добро функционише, али не и са Македонијом – наглашава Ђурашковић.

Иако протеклих месеци није било избеглица у центру главног града – у парку преко пута Београдске аутобуске станице, последњих дана њих стотинак поново је на овој локацији. Наш саговорник верује да су можда ушли у нашу земљу из Бугарске или су се у тренутку затварања граница задржали у азилним центрима, па сада покушавају да наставе пут.

– И поред свег настојања да се заштите границе, оне се не могу херметички затворити. Упркос појачаним мерама чувања границе и деловању заједничке граничне патроле полиције како са наше тако и са мађарске стране, ипак се мађарска полиција и даље суочава са илегалним преласцима – наводи Ђурашковић.

Србијом је 2015. године прошло готово 600.000 избеглица и миграната, али укупна безбедносна ситуација, нарочито са аспекта тероризма у земљи није била угрожена.

– То потврђује и Европол јер, како кажу, „нема систематичних доказа да терористичке групе користе мигрантску кризу – објашњава наш саговорник.

Више хиљада полицајаца и припадника безбедносних структура било је ангажовано од границе са Македонијом до граница према Мађарској и касније Хрватској на обезбеђивању, очувању безбедности и сигурности наших грађана, али и безбедности избеглица и миграната и њиховом хуманом третману.

Надлежни су касније утврдили да је 11 полицајаца злоупотребило положај и против њих је поднето шест кривичних пријава.

– МУП има нулту толеранцију за било какве злоупотребе. Било је различитих пријава, проверавали смо апсолутно све што би могло да указује на непрофесионално и незаконито понашање полицајаца, па чак и фејсбук налоге, твитове... Тамо где смо дошли до сазнања да је заиста било злоупотреба, одмах смо реаговали – напомиње Ђурашковић.