Jubilej železnice u Novom Sadu

Novi Sad – U glavnom vojvođanskom gradu ovih dana se s ponosom, ali i setom, obeležava jubilej – 125 godina od kada je početkom marta 1883. prvi put u Novi Sad stigla parna lokomotiva, čime je počeo i saobraćaj na pruzi od Subotice do ove varoši. To je praznik ne samo železničara nego i svih Novosađana, jer je uporedo sa početkom funkcionisanja železničkog saobraćaja ova varoš počela znatno brže da se razvija u svakom pogledu, a vozovi su bili novi dragoceni prozor u svet.

Međutim, jubilej je manje-više u senci današnjeg stanja na vojvođanskim prugama, s obzirom na nedovoljne mogućnosti u putničkom i teretnom saobraćaju. U poslednje dve-tri decenije došlo je do ukidanja saobraćaja na mnogim linijama, da bi se kasnije ispostavilo da je učinjena greška o kojoj se tek sada razmišlja da se ispravi. Ali, osim dobre volje, sada nema dovoljno novca da se udovolji zahtevima iz drugih vojvođanskih opština za obnovu železničkog saobraćaja.

Istovremeno, neke pruge ne mogu da se aktiviraju iz tehničkih razloga, jer bi po njima, i to uz rizik, mogli da saobraćaju još samo prastari šinobusi, brzinom do 40 kilometara na čas. Koliko je srpska železnica u zaostajanju za razvijenim evropskim državama (pojedini stručnjaci procenjuju – čak šest decenija), slikovito svedoči podatak upravo u kontekstu jubileja u Novom Sadu. Brzi voz Subotica–Beograd je 1926. godine na ovoj relaciji putovao tri sata i 15 minuta, 1989. godine dva sata, a trenutno su za to neophodna tri sata i osam minuta, uz neizbežnu opasku ,,ako stigne na vreme“.

Prilikom potpisivanja sporazuma o obnovi pruge preko Fruške gore, direktor JP „Železnice Srbije“ Milanko Šarančić nije osporio da država premalo ulaže u železnički saobraćaj, jer su na prugama i šinobusi stariji od pola decenije. On, međutim, ne deli mišljenje da je rešenje u vraćanju na stari sistem organizacije srpske železnice, već upravo u većem ulaganju i u vozove i u pruge.