Јубилеј железнице у Новом Саду

Нови Сад – У главном војвођанском граду ових дана се с поносом, али и сетом, обележава јубилеј – 125 година од када је почетком марта 1883. први пут у Нови Сад стигла парна локомотива, чиме је почео и саобраћај на прузи од Суботице до ове вароши. То је празник не само железничара него и свих Новосађана, јер је упоредо са почетком функционисања железничког саобраћаја ова варош почела знатно брже да се развија у сваком погледу, а возови су били нови драгоцени прозор у свет.

Међутим, јубилеј је мање-више у сенци данашњег стања на војвођанским пругама, с обзиром на недовољне могућности у путничком и теретном саобраћају. У последње две-три деценије дошло је до укидања саобраћаја на многим линијама, да би се касније испоставило да је учињена грешка о којој се тек сада размишља да се исправи. Али, осим добре воље, сада нема довољно новца да се удовољи захтевима из других војвођанских општина за обнову железничког саобраћаја.

Истовремено, неке пруге не могу да се активирају из техничких разлога, јер би по њима, и то уз ризик, могли да саобраћају још само прастари шинобуси, брзином до 40 километара на час. Колико је српска железница у заостајању за развијеним европским државама (поједини стручњаци процењују – чак шест деценија), сликовито сведочи податак управо у контексту јубилеја у Новом Саду. Брзи воз Суботица–Београд је 1926. године на овој релацији путовао три сата и 15 минута, 1989. године два сата, а тренутно су за то неопходна три сата и осам минута, уз неизбежну опаску ,,ако стигне на време“.

Приликом потписивања споразума о обнови пруге преко Фрушке горе, директор ЈП „Железнице Србије“ Миланко Шаранчић није оспорио да држава премало улаже у железнички саобраћај, јер су на пругама и шинобуси старији од пола деценије. Он, међутим, не дели мишљење да је решење у враћању на стари систем организације српске железнице, већ управо у већем улагању и у возове и у пруге.