Ljubiša Ristić je veliki um teatra

Poziv da budem u žiriju festivala „Pozorišno proleće” jako me je obradovao, posebno što sam u Šapcu poslednji put boravila pre 30 godina. Nedostaje nam, zapravo, razmena energije. Nama umetnicima raspadom zemlje napravljena je velika nepravda, kaže Milena Zupančič, zvanična ikona slovenačkog glumišta s kojom smo proteklih dana razgovarali u Šapcu. Na Milenu Zupančič poseban utisak ostavili su Šapčani i šabačka publika, ali i ona na njih svojom neposrednošću i jednostavnošću. Tako je jedne festivalske večeri bez razmišljanja svoju kartu ustupila izvesnoj Šapčanki koja nije mogla da uđe u pozorište jer su kompleti karata rasprodati nekoliko dana pre početka festivala, što najbolje govori koliko je Milena Zupančič posvećena pozorištu.

Milena Zupančič poznata je u našim umetničkim krugovima kao originalna Julija, Meta, Ana, Tončka, Karla..., ali i kao glumica koja je tokom karijere dobila čak šest Sterijinih nagrada za glumu na Sterijinom pozorju u Novom Sadu. Boravak u Šapcu pričinio joj je, kaže, radost i zbog susreta sa srpskim kolegama. Sa velikim simpatijama priča o svojim beogradskim prijateljima: Mileni Dravić, Jelisaveti Seki Sablić, Branku Cvejiću, Borki Pavićević... ali i sa bojaznošću da nekoga ne zaboravi.

– Mi, glumci sa ovih prostora, bili smo toliko povezani, upućeni jedni na druge, davali jedni drugima savete, vetar u leđa. U svakom delu zemlje drugačiji je bio scenski izraz, ali kada smo imali priliku da između sebe tu energiju i razmenjujemo bila je to velika radost i užitak. To nam danas jako nedostaje. A pored toga drugačije je i kada imate 22 miliona, ili dva miliona publike. Dugo godina sticajem okolnosti nije bilo umetničke razmene na relaciji Ljubljana – Beograd, koja je na moju radost ponovo uspostavljena. Govorila sam u to vreme mlađim kolegama u Sloveniji koji nikada nisu bili u Beogradu, a kamoli igrali na srpskim scenama, kako će to biti super kada odu na neko gostovanje u Srbiji. Kako će ih vaša publika lepo primiti. Oni su teško u to verovali jer nisu imali takva iskustva, ali kada smo otišli u Beograd pre nekoliko godina na gostovanje, svi su bili oduševljeni, ne samo gradom već i publikom. Od tada često govore: Šta sve nama nije dato. I to je istina – tvrdi naša sagovornica.

Milena Zupančič gradila je svoj scenski rukopis brižljivo birajući junakinje. To joj je i donelo zvanje šampiona Ljubljanske drame, ali i ambasadora Unicefa. I danas živi na relaciji Bohinjska Bela gde je rođena i Ljubljane u kojoj intenzivnije boravi, kako kaže: – Samo kada zagusti zima. Kada sam u automobilu i izlazim iz Ljubljane zaboravim na sve, dođem u svoje selo, pričam druge priče, razgovaram sa drugačijim ljudima, i to mi jako odgovara.

Kada su novi scenski izazovi u pitanju, Milena Zupančič tvrdi da nema novih želja jer je imala bogat repertoar. Imala je, kaže, u jednom trenutku veliku želju da igra Ričarda Trećeg jer je zanimao taj karakter: – Igrala sam i još uvek igram Ledi Magbet koja je uzor neke zlobe, a ona nije ništa prema Ričardu Trećem. Baviti se jednom sudbinom, čovekom, karakterom vrlo je zahtevno i delikatno. Sada te želje više nemam.

Milena Zupančič među srpskim i uopšte umetnicima na ovim prostorima posebno uvažava Ljubišu Ristića.

– Ljubiša Ristić je apsolutno bio jedan od najvećih teatarskih umova. Van kategorije je kao reditelj. Neću to nikada zaboraviti i ne treba zaboraviti. I ne treba to mešati sa njegovim kasnijim političkim delovanjem. Uvek se uzbudim kada se zbog tog njegovog angažmana u politici odnose prema njemu kao da nikada ništa nije napravio. Ne, to nije istina. Jedan je od najvećih, ako ne i najveći teatarski um.

Najjače pozorišne godine bile su između sedamdesetih i osamdesetih godina prošlog veka kada je pozorište neću reći menjalo svet, ali je upozoravalo. Sada je nekako politika sama po sebi dramatična da ne može da se takmiči sa pozorištem. Dese se u Sloveniji reditelji sa jakim društvenim stavovima, na primer Sebastijan Horvat, ali većinom ih zanimaju druge stvari u pozorištu, na primer zabava, socijalne teme, a manje politika – kaže Milena Zupančič. A onda se osvrće na aktuelni trenutak življenja:

– Celi svet je zabrinut, posebno zbog situacije s migrantima. Niko ne zna kuda ćemo stići. Sve ljudske vrednosti su izgubljene. Sve je postalo stvar kapitala. Vidite da svuda u svetu pobeđuje desnica jer je ona protiv migranata. Tako populistički deluje na narod koji isto pati. Narod ne živi dobro i zato je lako prebaciti krivicu na drugoga u smislu biće još teže zbog njih. Političari tako za sebe uzimaju političke poene, mada se danas više ne zna ko je desne, a ko leve orijentacije.