Obamine packe i podrška Evropi

Od našeg dopisnika
Frankfurt, Hajdelberg – Izbeglička kriza, uzdrmana Grčka i Britanci na pola koraka ka izlasku iz Evropske unije predstavljaju ključne izazove za EU, ali to brine i glavnog partnera s druge strane Atlantika. Zbog toga je američki predsednik Barak Obama iskoristio drugi dan svoje poslednje državne posete Nemačkoj, da pred poslovnim liderima okupljenima na sajmu industrijske tehnologije u Hanoveru uputi apel Evropljanima da se drže zajedno i da budu tolerantni, ali i da ih prekori što nedovoljno novca troše na NATO i odbranu.

„Došao sam danas ovde u srce Evrope da kažem da je Sjedinjenim Državama i celom svetu neophodna jaka, napredna, demokratska i ujedinjena Evropa”, rekao je Obama, dodajući da je ujedinjena Evropa od životne važnosti za svetski poredak i apelujući na zemlje EU da održe „jedinstvo uprkos rastućem populizmu i skepticizmu prema uniji”. „Mi želimo sveobuhvatnu Evropu, slobodnu Evropu i Evropu u miru. Sa više od 500 miliona ljudi i najmanje 24 jezika, EU je jedno od najvećih dostignuća savremenog doba.”

Prema mišljenju američkog predsednika, to što je kontinent prevazišao svoje podele omogućilo je čovečanstvu da „živi u najmirnijoj, najprosperitetnijoj i najnaprednijoj eri u istoriji čovečanstva”.

„Da neko može da bira trenutak kad će se roditi, sada bi bilo pravo vreme”, rekao je Obama, priznajući da u svetu i dalje ima mnogo patnje i tragedije, ali dodajući da sada ljudi žive duže, da su obrazovaniji i da su prošle decenije od poslednjeg rata između velikih svetskih sila, pri čemu je privredni razvoj izvukao milijarde ljudi iz siromaštva širom sveta. „Ljudi bi trebalo da imaju poverenja u našu sposobnost da oblikujemo sopstvenu sudbinu.”

Uprkos tome što je u govoru odao priznanje nemačkoj kancelarki Angeli Merkel i svima ostalima „koji su nas rečito podsećali da ne možemo da okrenemo leđa ljudima koji su sada ovde i kojima je sada potrebna pomoć” jer su izbegli iz svojih domova, američki predsednik je u poslednjoj godini svog drugog mandata iskoristio priliku i da Evropi uputi i pokoju packu. Njegova kritika je pre svega bila usmerena na pitanje odbrane, borbe protiv terorizma, ali i dilema oko postizanje sporazuma o Transatlantskom trgovinskom i investicionom partnerstvu (TTIP) koji u Evropi dobija sve više protivnika.

„Ponekad je Evropa (neosnovano) zadovoljna svojom odbranom”, prigovorio je Obama, pozivajući evropske zemlje da „preuzmu više zajedničkog tereta” za odbranu i bezbednost i da u okviru NATO-a povećaju troškove odbrane kako bi dostigli cilj da na odbranu svaka članica alijanse troši najmanje dva odsto bruto društvenog proizvoda (BDP).

Uprkos tome što je dan ranije Merkelova ponosno istakla kako će Nemačka znatno povećati svoja izdvajanja na odbranu do 2020. godine, zapravo i sa dodatnih 10 milijardi evra u naredne četiri godine, najjača evropska ekonomija trošiće tek 1,2 odsto BDP-a na odbranu. Nasuprot tome, SAD troše 3,6 odsto, a od evropskih zemalja „dovoljno” troše samo Grčka (2,4 odsto), Poljska (2,2), Velika Britanija (2,1) i Estonija (2). Sve ostale evropske članice alijanse troše manje od dva odsto, pa se to odnosi i na zemlje lidere koje su došle na krnji samit G-7 u Hanoveru – Francusku (1,8), Nemačku (1,2) i Italiju (1 odsto).

I dok je Evropi prigovarao na štedljivosti u pogledu odbrane, a dan ranije Merkelovoj otvoreno rekao da ne misli da je dobra njena ideja da se u Siriji uspostave zone zabranjenog leta, Obama je juče odlučio da pošalje dodatnih 250 pripadnika američkih oružanih snaga u Siriju, radi pružanja podrške „lokalnim saveznicima u napredovanju protiv džihadista takozvane Islamske države”. Kako tvrde u Vašingtonu, vojnici neće učestvovati u borbama na terenu.

Ujedno, Obama je poručio da je „Iraku neophodna pomoć kako bi se borio sa uzrocima ekstremizma” i da „Evropa mora sa nama da ponese taj teret”.

U ovom govoru nije insistirao na TTIP, ali to je jedna od tema na mini-samitu lidera SAD, Nemačke, Velike Britanije, Francuske i Italije u Hanoveru. Očekuje se da će iza zatvorenih vrata Obama još jednom pritisnuti evropske lidere da do kraja njegovog mandata bude završen TTIP, kako ga sledeće godine ne bi ugrozili ni novi šef Bele kuće, ni izbori u Nemačkoj, Francuskoj i Britaniji.

U Nemačkoj je, međutim, sve više protivnika ovog sporazuma pa je pred Obamin dolazak u Hanover održan protest na kome je više od 20.000 demonstranata diglo glas protiv sporazuma koji se dogovara u tajnosti. Parafrazirajući nekadašnji Obamin predizborni slogan „Mi možemo”, demonstranti su nosili plakate na kojima je pisalo: „Da, mi možemo – Zaustavite TTIP!”