Обамине пацке и подршка Европи

Од нашег дописника
Франкфурт, Хајделберг – Избегличка криза, уздрмана Грчка и Британци на пола корака ка изласку из Европске уније представљају кључне изазове за ЕУ, али то брине и главног партнера с друге стране Атлантика. Због тога је амерички председник Барак Обама искористио други дан своје последње државне посете Немачкој, да пред пословним лидерима окупљенима на сајму индустријске технологије у Хановеру упути апел Европљанима да се држе заједно и да буду толерантни, али и да их прекори што недовољно новца троше на НАТО и одбрану.

„Дошао сам данас овде у срце Европе да кажем да је Сједињеним Државама и целом свету неопходна јака, напредна, демократска и уједињена Европа”, рекао је Обама, додајући да је уједињена Европа од животне важности за светски поредак и апелујући на земље ЕУ да одрже „јединство упркос растућем популизму и скептицизму према унији”. „Ми желимо свеобухватну Европу, слободну Европу и Европу у миру. Са више од 500 милиона људи и најмање 24 језика, ЕУ је једно од највећих достигнућа савременог доба.”

Према мишљењу америчког председника, то што је континент превазишао своје поделе омогућило је човечанству да „живи у најмирнијој, најпросперитетнијој и најнапреднијој ери у историји човечанства”.

„Да неко може да бира тренутак кад ће се родити, сада би било право време”, рекао је Обама, признајући да у свету и даље има много патње и трагедије, али додајући да сада људи живе дуже, да су образованији и да су прошле деценије од последњег рата између великих светских сила, при чему је привредни развој извукао милијарде људи из сиромаштва широм света. „Људи би требало да имају поверења у нашу способност да обликујемо сопствену судбину.”

Упркос томе што је у говору одао признање немачкој канцеларки Ангели Меркел и свима осталима „који су нас речито подсећали да не можемо да окренемо леђа људима који су сада овде и којима је сада потребна помоћ” јер су избегли из својих домова, амерички председник је у последњој години свог другог мандата искористио прилику и да Европи упути и покоју пацку. Његова критика је пре свега била усмерена на питање одбране, борбе против тероризма, али и дилема око постизање споразума о Трансатлантском трговинском и инвестиционом партнерству (ТТИП) који у Европи добија све више противника.

„Понекад је Европа (неосновано) задовољна својом одбраном”, приговорио је Обама, позивајући европске земље да „преузму више заједничког терета” за одбрану и безбедност и да у оквиру НАТО-а повећају трошкове одбране како би достигли циљ да на одбрану свака чланица алијансе троши најмање два одсто бруто друштвеног производа (БДП).

Упркос томе што је дан раније Меркелова поносно истакла како ће Немачка знатно повећати своја издвајања на одбрану до 2020. године, заправо и са додатних 10 милијарди евра у наредне четири године, најјача европска економија трошиће тек 1,2 одсто БДП-а на одбрану. Насупрот томе, САД троше 3,6 одсто, а од европских земаља „довољно” троше само Грчка (2,4 одсто), Пољска (2,2), Велика Британија (2,1) и Естонија (2). Све остале европске чланице алијансе троше мање од два одсто, па се то односи и на земље лидере које су дошле на крњи самит Г-7 у Хановеру – Француску (1,8), Немачку (1,2) и Италију (1 одсто).

И док је Европи приговарао на штедљивости у погледу одбране, а дан раније Меркеловој отворено рекао да не мисли да је добра њена идеја да се у Сирији успоставе зоне забрањеног лета, Обама је јуче одлучио да пошаље додатних 250 припадника америчких оружаних снага у Сирију, ради пружања подршке „локалним савезницима у напредовању против џихадиста такозване Исламске државе”. Како тврде у Вашингтону, војници неће учествовати у борбама на терену.

Уједно, Обама је поручио да је „Ираку неопходна помоћ како би се борио са узроцима екстремизма” и да „Европа мора са нама да понесе тај терет”.

У овом говору није инсистирао на ТТИП, али то је једна од тема на мини-самиту лидера САД, Немачке, Велике Британије, Француске и Италије у Хановеру. Очекује се да ће иза затворених врата Обама још једном притиснути европске лидере да до краја његовог мандата буде завршен ТТИП, како га следеће године не би угрозили ни нови шеф Беле куће, ни избори у Немачкој, Француској и Британији.

У Немачкој је, међутим, све више противника овог споразума па је пред Обамин долазак у Хановер одржан протест на коме је више од 20.000 демонстраната дигло глас против споразума који се договара у тајности. Парафразирајући некадашњи Обамин предизборни слоган „Ми можемо”, демонстранти су носили плакате на којима је писало: „Да, ми можемо – Зауставите ТТИП!”