Poverioci kao gusari

Zrenjanin – Kao nikad do sada zrenjaninski sudovi – Osnovni i Privredni preplavljeni su oglasima o prodaji imovine, pokretne i nepokretne. Reč je uglavnom o onoj imovini koja se nudi na prodaju da bi se namirili silni poverioci pošto su firme propale i otišle na doboš.

Oglašava se čak i prodaja poput one da se u kikindskom studiju za rekreaciju prodaje baštenska garnitura; da jednom društvu za telesno vaspitanje preti opasnost da ostane bez radnog stola i sedam stolica; vlasnik pekare bez porodičnih skija; biznismen iz Torka bez bokserskog džaka… Da se ne govori o ponudi bele tehnike i televizora, računara, nameštaja ili umetničkih slika.

U Osnovnom sudu u Zrenjaninu kažu da iz iskustva mogu da tvrde da preko 80 odsto ponovljenih licitacija ostaje bez odjeka. Mnoge popisane stvari nisu nikome potrebne, pa poverioci zaista teško naplaćuju dug.

Kako ovde predočavaju, od pokretnosti se najlakše prodaju motorna vozila i poljoprivredna mehanizacija, a najbolju prođu među nekretninama ima zemljište. Stanovi nisu interesantni jer građani ne bi da ulaze u domove onih koji su ih teško stvarali, a olako izgubili.

Veliku pažnju izazvala je nedavna neuspela plenidba velikog broda u brodogradilištu „Bomeks šipjard 4M”, na Begeju nizvodno od Zrenjanina, koji je ovde građen za kupca iz Norveške. Brodogradilište se već nekoliko godina nalazi u ozbiljnim poslovnim problemima, ali je zahvaljujući trudu radnika uspelo da završi najveći ribarski brod ikada izgrađen u nekom srpskom brodogradilištu: dugačak 70, širok 12, a visok šest metara i može da nosi teret od 750 tona. U pitanju je brod za prenos žive ribe, konkretno lososa, pošto norveški kupac, ugledna porodica Haugland, ima farmu te vrste ribe.

Uoči porinuća broda, nekoliko dana pre izbora, upriličena je svečanost, na kojoj je govorio i ministar Vulin. Međutim, pre i posle toga iza scene su se odvijala vrlo burna događanja, a najviše zbog poslovnih nedaća u kojima se nalazilo brodogradilište.

Prema tvrdnjama advokata, još dok su radovi bili u toku, brod su opsedali razni uterivači dugova i zastupnici firmi, a pošto je porinut blokirali su ga poverioci kojima brodogradilište duguje novac. Plovilo je navodno bilo pod hipotekom, ali je preduzeće (koje se vodilo kao vlasnik) preregistrovano da bi bila izbegnuta blokada.

Priča dalje kaže da je brod nekako isplovio, a da su ga poverioci pratili do luke Konstanca na Crnom moru, kako bi ga se dočepali u međunarodnim vodama, tj. nekom drugom pravnom sistemu. Ipak nisu uspeli.

„Bomeks šipjard 4M” je u stečaju, sa gubitkom od nekoliko stotina miliona dinara i blokadom računa. Najveći poverioci su bankari i oni ne znaju kako da naplate svoje kredite. Rešenje postoji, tvrdi menadžment brodogradilišta, jer je ono dokazalo da može da pravi vrhunske brodove. Kad bi se obezbedila obrtna sredstva, bilo bi šanse da se izgradnjom brodova otplate svi dugovi i da ono preživi.