Da li će Rohangi postati Rohangi

Ubedljiva pobeda Nacionalne demokratske lige (NLD) nad poluvekovnom vojnom vladom istorijski je događaj koji Mjanmar vodi ka demokratizaciji i demilitarizaciji politike.

Pitanje je samo kako će se i sa kojim izazovima uhvatiti u koštac nova vlada na čelu sa prvim civilnim predsednikom posle 1962. godine. Da li će, recimo, pokušati da reši problem u oblasti ljudskih prava koji se tiče etničke grupe Rohangi, koju ne priznaje Mjanmar.

Naime, stotine ljudi, uključujući budističke monahe, protestovali su ispred američke ambasade u Mjanmaru jer je ambasada pre dva dana muslimansku zajednicu nazvala Rohangima. 

Rohange, koji u ovoj zemlji nemaju državljanstvo i pasoše, budisti tretiraju kao ilegalne imigrante iz Bangladeša koje je britanska kolonijalna vlast naselila u 19. veku, iako u pokrajini Arakan njihove porodice žive vekovima.

Stoga je i termin „Rohangi” za većinsko budističko stanovništvo sporan jer im se tako priznaje da su starosedeoci i da postoje kao zasebna etnička grupa. 

Demonstracije je izazvala prošlonedeljna izjava američke ambasade koja je, izrazivši saučešće jer je blizu obale izvučeno dvadesetak utopljenika, stradalnike nazvala Rohangima.   

Okupljeni su ispred zgrade ambasade poručili celom svetu da u Mjanmaru oni ne postoje.

„Ako SAD prihvata i koristi ovaj termin, onda treba da ih vode u svoju zemlju”, prenosi Rojters poruku jednog monaha.

Prethodna vlada je ove ljude zvala Bengalcima. Tretirala ih je ilegalnim imigrantima koji stoga nemaju dokumenta i izjednačena prava sa državljanima ove zemlje.  

Portparol ambasade SAD u prestonici podržao je njihovo pravo na demonstracije, ali dodao i da „širom sveta ljudi imaju pravo na sopstveni identitet”.

Da li će i ovi ljudi, prognani, koji decenijama trpe diskriminaciju i represiju, a nad kojima je 2012. godine izvršeno etničko čišćenje, imati pravo na sopstveni identitet?

Zemlja napaćena od marširanja vojne čizme sada trči da prigrli ljudska prava. Lično je novi predsednik Htin Kijav u prvom emotivnom obraćanju u parlamentu pre mesec dana naterao suze na oči naciji kada je, pričajući o ljudskim pravima i slobodi, obećao da će se zalagati za prekid višedecenijskih nacionalnih sukoba sa etničkim grupama.

Obećao je da će raditi u interesu naroda poštujući volju Aung San Su Ći, liderke sada vladajućeg NLD-a.

Nije tajna ni da je upravo ona, „mjanmarska heroina” Su Ći, koja je disidentskom harizmom povela narod u pobedonosne izbore, ćutala o pogromu ove muslimanske manjine u Mjanmaru. U organizovanom napadu pre četiri godine ubijeno je 250, a 140.000 ih je oterano iz domova i smešteno u kampovima pod nehumanim uslovima.

Ova dobitnica Nobelove nagrade za mir negirala je etničko čišćenje i tvrdila da su zbog vojne hunte domove napuštali svi. Ne samo manjinske zajednice.

UNHCR kaže da je od januara do marta 2014. godine prokrijumčareno više od 87.000 Rohangija u Indoneziju i Maleziju. Izgladnjivani su, zlostavljani i zarobljavani na Tajlandu, gde su krijumčari za njih tražili otkup.

Su Ći je trpela kritike organizacija za ljudska prava jer izbegava da ove ljude zove Rohangima i ne čini ništa da reši njihov problem.  Njeno ćutanje osuđivali su nobelovci Dalaj-lama i Dezmond Tutu i brojni svetski mediji, ali je zanimljivo da su ipak usamljeni u protestima zbog kršenja ljudskih prava na Mjanmaru bile draguljarske kuće poput „Tifanija”, „Kartijea” i „Bulgarija”.

Oni su odbili da kupuju drago kamenje iz ove zemlje. 

Uticaj Su Ći u novoj vladi je ogroman. Presudan. Ona ima ulogu savetnika države, što je po ovlašćenjima ekvivalentno premijerskoj poziciji. Lično je, jer ju je ustav sprečio da postane predsednica, na to mesto postavila čoveka od poverenja. Pripala joj je i funkcija ministra spoljnih poslova.