Да ли ће Роханги постати Роханги

Убедљива победа Националне демократске лиге (НЛД) над полувековном војном владом историјски је догађај који Мјанмар води ка демократизацији и демилитаризацији политике.

Питање је само како ће се и са којим изазовима ухватити у коштац нова влада на челу са првим цивилним председником после 1962. године. Да ли ће, рецимо, покушати да реши проблем у области људских права који се тиче етничке групе Роханги, коју не признаје Мјанмар.

Наиме, стотине људи, укључујући будистичке монахе, протестовали су испред америчке амбасаде у Мјанмару јер је амбасада пре два дана муслиманску заједницу назвала Рохангима. 

Роханге, који у овој земљи немају држављанство и пасоше, будисти третирају као илегалне имигранте из Бангладеша које је британска колонијална власт населила у 19. веку, иако у покрајини Аракан њихове породице живе вековима.

Стога је и термин „Роханги” за већинско будистичко становништво споран јер им се тако признаје да су староседеоци и да постоје као засебна етничка група. 

Демонстрације је изазвала прошлонедељна изјава америчке амбасаде која је, изразивши саучешће јер је близу обале извучено двадесетак утопљеника, страдалнике назвала Рохангима.   

Окупљени су испред зграде амбасаде поручили целом свету да у Мјанмару они не постоје.

„Ако САД прихвата и користи овај термин, онда треба да их воде у своју земљу”, преноси Ројтерс поруку једног монаха.

Претходна влада је ове људе звала Бенгалцима. Третирала их је илегалним имигрантима који стога немају документа и изједначена права са држављанима ове земље.  

Портпарол амбасаде САД у престоници подржао је њихово право на демонстрације, али додао и да „широм света људи имају право на сопствени идентитет”.

Да ли ће и ови људи, прогнани, који деценијама трпе дискриминацију и репресију, а над којима је 2012. године извршено етничко чишћење, имати право на сопствени идентитет?

Земља напаћена од марширања војне чизме сада трчи да пригрли људска права. Лично је нови председник Хтин Кијав у првом емотивном обраћању у парламенту пре месец дана натерао сузе на очи нацији када је, причајући о људским правима и слободи, обећао да ће се залагати за прекид вишедеценијских националних сукоба са етничким групама.

Обећао је да ће радити у интересу народа поштујући вољу Аунг Сан Су Ћи, лидерке сада владајућег НЛД-а.

Није тајна ни да је управо она, „мјанмарска хероина” Су Ћи, која је дисидентском харизмом повела народ у победоносне изборе, ћутала о погрому ове муслиманске мањине у Мјанмару. У организованом нападу пре четири године убијено је 250, а 140.000 их је отерано из домова и смештено у камповима под нехуманим условима.

Ова добитница Нобелове награде за мир негирала је етничко чишћење и тврдила да су због војне хунте домове напуштали сви. Не само мањинске заједнице.

УНХЦР каже да је од јануара до марта 2014. године прокријумчарено више од 87.000 Рохангија у Индонезију и Малезију. Изгладњивани су, злостављани и заробљавани на Тајланду, где су кријумчари за њих тражили откуп.

Су Ћи је трпела критике организација за људска права јер избегава да ове људе зове Рохангима и не чини ништа да реши њихов проблем.  Њено ћутање осуђивали су нобеловци Далај-лама и Дезмонд Туту и бројни светски медији, али је занимљиво да су ипак усамљени у протестима због кршења људских права на Мјанмару биле драгуљарске куће попут „Тифанија”, „Картијеа” и „Булгарија”.

Они су одбили да купују драго камење из ове земље. 

Утицај Су Ћи у новој влади је огроман. Пресудан. Она има улогу саветника државе, што је по овлашћењима еквивалентно премијерској позицији. Лично је, јер ју је устав спречио да постане председница, на то место поставила човека од поверења. Припала јој је и функција министра спољних послова.