Radnicima manja prava, državi više doprinosa

Ovogodišnji 1. maj, Međunarodni praznik rada, neće po svoj prilici proći u tradicionalnim radničkim i sindikalnim okupljanjima i protestima. Ne zbog toga što su radnici zadovoljni svojim položajem, platama i uslovima rada, već zbog činjenice da se 1. prvi maj ove godine poklapa s najvećim hrišćanskim praznikom Uskrsom, koji se tradicionalno slavi s porodicom kod kuće.

Upravo to potvrđuju i u Savezu samostalnih sindikata Srbije iz čije su se centrale prethodnih decenija pozivali i organizovali prvomajski protesti i šetnje, ukazujući na nezadovoljstvo zaposlenih sve manjim pravima i sve nižim zaradama.

– Danas ne pozivamo na okupljanja i proteste, ali upozoravamo da stotine hiljada radnika strahuje od otkaza, od stalnih smanjenja zarada, od odlaska u penziju sa niskim nadoknadama, od sprečavanja sindikalnog organizovanja...– kažu u SSSS.

Odmah posle Uskrsa, dodaju, nastavljaju da se bore za socijalno-ekonomski razvoj Srbije, otvaranje novih radnih mesta i bolji standard, za šansu da radnici rade i zarade, dostojanstveno žive, da se poštuju ljudska, radna i sindikalna prava.

Očekuju da odmah po formiranju nove vlade nastave da razgovaraju o eventualnom povećanju minimalne zarade u Srbiji, budući da su dva reprezentativna sindikata SSSS i Ujedinjeni granski sindikat „Nezavisnost” tražili povećanje minimalca sa 121 na 140 dinara po satu, pa bi minimalna mesečna zarada iznosila 24.360 dinara.

Poslodavci bi, kako su poručili, mogli da podrže određeno povećanje, u skladu sa inflacijom, ali ne i onoliko koliko predlažu sindikati.

Imaju li zaposleni kod nas razlog za nezadovoljstvo kakvo se poslednjih nedelja moglo videti u Francuskoj, gde su sve češći sukobi s policijom upravo zbog predloženih izmena zakona o radu? Za većinu Francuza taj zakon ugrožava sigurnost radnih mesta, usporava novo zapošljavanje i to kada je stopa nezaposlenosti među mladima čak 25 odsto.

Protekle nedelje, na desetine hiljada Francuza protestovalo je i protiv namere predsednika Fransoa Olanda da uvede izmene u radnoj nedelji od 35 sati. Koliko je srpski radnik zaista zadovoljan pravima koja mu je doneo i izmenjen i dopunjen Zakon o radu?

Iz Ministarstva rada uveravaju da Zakon o izmenama i dopunama Zakona o radu, kao reformski zakon, ima pozitivne efekte jer obezbeđuje povećanje broja zaposlenih, pre svega kroz mogućnost novoosnovanim poslodavcima da u prve tri godine primaju radnike na određeno vreme.

Ranka Savić, predsednica Asocijacije samostalnih i nezavisnih sindikata, ne slaže se s tom tvrdnjom, priznajući da zakon ima nekih pozitivnih strana, ali da su poslednje izmene zakona nastavak smanjenja prava zaposlenih i što su oni daleko manje zaštićeni od otkaza.

– Osnovna namera zakona je favorizovanje fleksibilnog radnog odnosa, kroz produženje rada na određeno vreme sa jedne na tri godine i maksimalno olakšavanje dobijanja otkaza. Trošak rada, umesto povećanjem efikasnosti smanjuje se ukidanjem prava zaposlenih na smenski rad, smanjenjem otpremnina, vremena za odmor, produženjem prekovremenog rada, obračunom minulog rada samo kod poslednjeg poslodavca – nabraja Savićeva.

Ona priznaje da su otklonjeni uzroci za česte kolektivne sporove, kao i da ima i odredaba koje zaposlenima daju veća prava.

– Pre svega to je mogućnost da se utvrdi veći iznos minulog rada, uvodi se minimalna cena za radni čas i ne može da se isplati bolovanje manje od minimalne zarade, što je dobro – kaže Savićeva.

Upitana na šta se radnici najviše žale, Savićeva odgovara da je to „lakoća dobijanja otkaza”.

– Ta mogućnost kao bič stoji nad zaposlenima. Zato oni pristaju na male zarade, prekovremeni rad koji se ne plaća, fiktivnu isplatu toplog obroka i regresa. Tražili smo da topli obrok i regres budu neoporezovani – kaže ona.

Zakonodavac je uveo niz novih razloga za otkaz, pa se on može dobiti bez obaveštenja, samo na osnovu ukazivanja da zaposleni ne radi dobro svoj posao. Pri tom, poslodavac uopšte nije dužan da dostavi otkaz sindikatu na mišljenje, što je loše, objašnjava ona.

Radnici su imali primedbe na to što se minuli rad obračunava samo kod poslednjeg poslodavca. U Ministarstvu rada odgovaraju da ovo zakonsko rešenje ima pozitivne efekte. Smanjuje, pre svega, troškove rada poslodavaca, što garantuje očuvanje broja zaposlenih.

S druge strane, zakon ne ograničava poslodavce da sa sindikatima i zaposlenima ugovore uvećanu zaradu po osnovu minulog rada ne samo u većem procentu, već i za sve vreme provedeno u radnom odnosu (kao što je bilo ranije).