Strah „kuće Sauda” od povlačenja SAD i „arapskog proleća”

Sa­u­dij­ska Ara­bi­ja je ima­la ne­sre­ću da u isto vre­me osta­ne bez ap­so­lut­ne voj­ne po­dr­ške SAD i fi­nan­sij­ske si­gur­no­sti ko­ju joj je pru­ža­la vi­so­ka ce­na naf­te, či­ji se pad još ne za­u­sta­vlja. Zbog kr­še­nja ljud­skih pra­va na svo­joj te­ri­to­ri­ji, ubi­ja­nja ci­vi­la u Je­me­nu, po­dr­ške tvr­do­kor­nim isla­mi­sti­ma u Si­ri­ji i od­bi­ja­nja go­sto­prim­stva iz­be­gli­ca­ma iz te ze­mlje kru­ni joj se i di­plo­mat­ska po­dr­ška Za­pa­da. Nje­ne ne­vo­lje, za­jed­no sa slič­nim kr­oz ko­je pr­o­la­ze njoj bli­ske mo­nar­hi­je u Per­sij­skom za­li­vu, simp­tom su glo­bal­nih pr­o­me­na: za svet ko­ji pla­ni­ra da naf­tu sve vi­še za­me­nju­je eko­lo­škim go­ri­vi­ma, taj re­gi­on se iz stra­te­ški ključ­ne tač­ke po­stup­no pre­tva­ra u od­bo­jan voj­ni i so­ci­jal­ni ha­os ogra­ni­če­nog zna­ča­ja.

Sje­di­nje­ne Ame­rič­ke Dr­ža­ve, spolj­ni ga­rant po­ret­ka na Bli­skom is­to­ku, umno­go­me su se po­vu­kle iz tog re­gi­o­na, da bi se sa­da i „ku­ći Sa­u­da”, unu­tra­šnjem sto­že­ru tog de­la sve­ta, za­kli­ma­li te­me­lji mo­ći, za ko­je ni­je iz­ve­sno ni da će ra­di­kal­ni voj­ni i eko­nom­ski po­te­zi dvo­ra u Ri­ja­du us­pe­ti da ih učvr­ste.
Do­ma­šaj ze­mlje či­ju je moć u su­nit­skom blo­ku Per­sij­skog za­li­va, prem­da ni­je ap­so­lut­na, do­sad bi­lo te­ško pre­ce­ni­ti i ko­ja ima zna­tan uti­caj u či­ta­vom po­ja­su ta­ko­zva­nog ši­reg Bli­skog is­to­ka – ospo­ren je na svim rav­ni­ma. Uz­dr­ža­nost Ba­ra­ka Oba­me od du­bljeg upli­ta­nja u voj­ne su­ko­be u tom re­gi­o­nu osta­vi­la je Sa­u­dij­ce i okol­ne sa­ve­znič­ke dr­ža­ve da sa­mi, uz ko­le­blji­vu i ogra­ni­če­nu ame­rič­ku po­moć, ru­še ne­pri­ja­telj­ske re­ži­me, po­put si­rij­skog, i spa­sa­va­ju bli­ske vla­da­re, ka­kav je je­men­ski pred­sed­nik Ha­di. 
Fi­nan­sij­ski, MMF pred­vi­đa da bi Sa­u­dij­ci mo­gli ban­kro­ti­ra­ti za pet go­di­na ako bu­du na­sta­vi­li da sa­da­šnjim tem­pom bez­ma­lo „spa­lju­ju” nov­ča­ne re­zer­ve ka­ko bi po­kri­li gu­bit­ke zbog sve ni­že ce­ne naf­te, nji­ho­vog osnov­nog iz­vo­ra pri­ho­da. Ide­o­lo­ški, su­o­ča­va­ju se s Islam­skom dr­ža­vom (ID) i Al Ka­i­dom, tran­sna­ci­o­nal­nim orga­ni­za­ci­ja­ma ko­je se po­zi­va­ju na sli­čan le­gi­ti­ma­cij­ski osnov kao „ku­ća Sa­u­da”, na svo­je ver­zi­je ve­ha­bij­skog isla­ma, i za­go­va­ra­ju ru­še­nje dr­ža­va i us­po­sta­vlja­nje ka­li­fa­ta. 
Na sva­kom od ovih pla­no­va, iza­zov sa­u­dij­skoj di­na­sti­ji pred­sta­vlja i to što se, po­što je de­li­mič­no oslo­bo­đen sank­ci­ja, oče­ku­je voj­no i eko­nom­sko ja­ča­nje nje­nog arhi­ri­va­la Ira­na. Nje­go­vo po­sto­ja­nje kao ne­ke vr­ste te­o­krat­ske re­pu­bli­ke ute­me­lje­ne u ši­it­skom isla­mu ta­ko­đe pod­ri­va le­gi­ti­mi­tet su­nit­skom Ri­ja­du i osta­lim, nje­mu bli­skim ap­so­lu­ti­stič­kim mo­nar­hi­ja­ma za­li­va.
Svi po­te­zi ko­je su Sa­u­dij­ci po­vu­kli ne bi li spre­či­li opa­da­nje svo­je sna­ge okre­nu­li su se na zlo. I u Si­ri­ji i u Je­me­nu su, že­le­ći da do­ka­žu ka­ko mo­gu bez SAD ili uz nje­nu mi­ni­mal­nu asi­sten­ci­ju, za­pa­li u pat-po­zi­ci­ju. Pum­pa­nje ne­sma­nje­nih ko­li­či­na naf­te upr­kos ni­žoj po­tra­žnji zbog glo­bal­ne re­ce­si­je, što je tre­ba­lo da im oču­va udeo na tr­ži­štu na­u­štrb Ira­na, Ru­si­je, pa i SAD, ko­je su se ener­get­ski osa­mo­sta­li­le do­volj­no da naf­tu sad i iz­vo­ze, ni­je pot­pu­no za­u­sta­vi­lo kon­ku­ren­te, a još vi­še je obo­ri­lo ce­nu „cr­nog zla­ta” i na­pra­vi­lo im ka­ta­stro­fal­nu ru­pu u bu­dže­tu. 
Po­lju­lja­ne fi­nan­si­je sa­u­dij­ski dvor na­me­ra­va da spa­sa­va „ta­če­rov­skom re­vo­lu­ci­jom”, ali tek će to bi­ti opa­sno. Sa­u­dij­ci su ge­ne­ra­ci­ja­ma ima­li so­lid­no pla­će­ne i si­gur­ne po­slo­ve u dr­žav­nom sek­to­ru, slo­bo­du od po­re­za i ni­ske ce­ne osnov­nih ži­vot­nih po­trep­šti­na, sve sub­ven­ci­o­ni­ra­no iz­da­šnim pri­li­vom nov­ca od pr­o­da­je naf­te. Ume­sto to­ga, pri­nu­đe­na da raz­mi­šlja o du­go­roč­nom osla­nja­nju na dru­ge iz­vo­re pri­ho­da, di­na­sti­ja sad na­ja­vlju­je kre­sa­nje sub­ven­ci­ja, uvo­đe­nje ra­znih na­me­ta, op­se­žnu pri­va­ti­za­ci­ju čak i osnov­nih uslu­ga po­put ko­mu­nal­nih, kao i gu­ra­nje po­da­ni­ka na tr­ži­šte ra­da, na­da­ju­ći se da će joj te re­for­me spa­sti bo­gat­stvo, glav­ni in­stru­ment za ku­po­vi­nu so­ci­jal­nog mi­ra, i da će joj ob­no­vi­ti za­li­he nov­ca br­že ne­go što će even­tu­al­no pr­o­klju­ča­ti bes sta­nov­ni­štva na­vik­nu­tog da bu­de po­slu­šno u za­me­nu za ži­vot na dr­žav­nim ja­sla­ma.
Dr­ža­va ko­ja je uvek ima­la nov­ca da ku­pu­je pri­ja­te­lje u re­gi­o­nu sa­da je u opa­sno­sti da ga vi­še ne­ma do­volj­no ni za pod­mi­ći­va­nje sop­stve­nih sta­nov­ni­ka. Obil­nim do­na­ci­ja­ma, pa i oruž­jem ta­mo gde je us­tre­ba­lo, Sa­u­dij­ci su gu­ši­li so­ci­jal­ne ne­mi­re ko­ji su u ta­la­su „arap­skog pr­o­le­ća” iz­bi­ja­li u su­sed­stvu, pr­vo u ma­nje imuć­nim ze­mlja­ma, gde je br­že sti­gla eko­nom­ska kri­za pod­sti­ču­ći osi­ro­ma­še­ne da se dig­nu pr­o­tiv auto­ri­tar­nih vla­sti ko­je vi­še ni­su ima­le šta da im po­nu­de. Ne­mo­gu­će je da se u Ri­ja­du ne pla­še da i na njih do­la­zi red. 
Sto­pa ne­za­po­sle­no­sti ra­ste, na­ro­či­to me­đu mla­di­ma, naj­lak­šim ple­nom za eks­tre­mi­ste po­put ID, ko­ji obe­ća­va­ju usta­nak pr­o­tiv ne­le­gi­tim­nih vla­sti, bu­đe­nje po­su­sta­log su­nit­skog po­no­sa i, što je ve­o­ma is­tak­nu­to u nji­ho­voj pr­o­pa­gan­di, sta­ra­nje za osnov­ne ži­vot­ne po­tre­be onih ko­ji su im po­kor­ni, kao što je bes­plat­na me­di­cin­ska za­šti­ta i slič­no. U tre­nut­ku ka­da se lju­lja po­re­dak mo­ći na Bli­skom is­to­ku, ID se pre­tva­ra da ga­ran­tu­je voj­nu i so­ci­jal­nu za­šti­tu, na­vod­no nu­di uto­pi­ju us­kr­slog ka­li­fa­ta i stvar­nost sa­svim ovo­ze­malj­ske dr­ža­ve sve­sne pr­o­za­ič­nih bri­ga svo­jih ži­te­lja. Čak je i Iran u tom smi­slu pret­nja, na­ro­či­to ako poč­ne, što je la­ko mo­gu­će, eko­nom­ski na­pre­do­va­ti dok Sa­u­dij­ska Ara­bi­ja upad­ne u stag­na­ci­ju. 
U sve te tur­bu­len­ci­je „ku­ća Sa­u­da”, da po nju bu­de još go­re, ula­zi s voj­nom si­lom ne­iz­ve­snih do­me­ta. U Je­me­nu se, za­jed­no sa svim sa­ve­zni­ci­ma iz Per­sij­skog za­li­va, ni­je na­ro­či­to is­ka­za­la, iako joj je ta­mo su­prot­sta­vlje­na obič­na ple­men­ska mi­li­ci­ja. Ri­jad je for­mi­rao i voj­nu ko­a­li­ci­ju s tri­de­se­tak su­nit­skih ze­ma­lja ko­joj je pr­o­kla­mo­va­ni cilj po­ti­ski­va­nje te­ro­ri­zma, pod čim se, osim ID i Al Ka­i­de, pod­ra­zu­me­va i de­lo­va­nje Ira­na u ino­stran­stvu, ali je taj sa­vez i da­lje mr­tvo slo­vo na pa­pi­ru – kao i svi pret­hod­ni slič­ni po­ku­ša­ji voj­nog ob­je­di­nja­va­nja za­liv­skih dr­ža­va.