Umetnička kolonija iz mirne Sente

Vojvođanski Mađar Erne Verebeš, kompozitor i dramski pisac već tri sezone radi kao glavni dramaturg Nacionalnog teatra u Budimpešti gde je nedavno u okviru trećeg po redu MITEM-a sa velikim uspehom gostovala predstava „Rodoljupci” J. S. Popovića, u režiji Andraša Urbana i u izvođenju ansambla Drame Narodnog pozorišta iz Beograda. Erne Verebeš, rođen u Senti mirnoj varošici smeštenoj u srednjem toku Tise, jedan je od prvih komšija Andraša Urbana, čiji „Rodoljupci” beleže brojne, kako domaće, tako i inostrane, uspehe.

Senta, to malo mesto u Severnobanatskom okrugu koja broji oko 19.000 stanovnika, malo-malo pa zaintrigira kulturnu javnost, budući da daje tako darovite umetnike. Među znamenitim Senćanima su i, recimo, pesnici Matija Bećković i Stevan Raičković, Jovan Đorđević, osnivač Srpskog narodnog pozorišta u Novom Sadu i pisac himne „Bože pravde”, prosvetitelj Jovan Muškatirović i mnogi drugi.

– Iz Sente vučem umetničke korene, mada zbog poslovnih obaveza sve ređe navraćam u rodni kraj, ali i te kako ga nosim u svojim mislima i sećanjima – rekao nam je Erne Verebeš nedavno u Budimpešti gde je bio domaćin ansamblu predstave „Rodoljupci”, budući da se nije odvajao od naših umetnika.

Fakultetsku diplomu Verebeš je stekao na Akademiji umetnosti u Sarajevu, da bi poslediplomske studije završio u Budimpešti gde je uspostavio saradnju s rediteljem Atilom Vidnjanskim, inače, direktorom tamošnjeg Nacionalnog teatra. Iza Verebeša koji je po obrazovanju kompozitor, ali i svira klavir, stoji i bogato višedecenijsko dramsko iskustvo. Autor je šest dramskih tekstova, od kojih je tri imala priliku da gleda i naša publika u Novosadskom pozorištu, Narodnom pozorištu u Subotici i „Deže Kostolanji”. Među njegovim delima su i: „Stvaralački pohod”, „Veštac Sardafas”, „Disanje embriona”...

Erne Verebeš gledao je beogradske „Rodoljupce” na prošlogodišnjem Dezire festivalu u Subotici i pomislio da bi bilo zanimljivo da je vidi i budimpeštanska publika.

– Prvi utisak posle predstave „Rodoljupci” bio je da je žestoka i bilo je dilema: ne može doći, odnosno mora doći. Prevagnuo je Sterija Popović i njegovo sjajno klasično delo koje je režirao jedan Mađar, u ovom slučaju Andraš Urban. I sam Sterija, uostalom, kada je pisao komad ostavio je kao oporuku da se delo ne izvodi 50 godina posle njegove smrti. Sterija definiše tipove ljudi koji gledaju svoje interese i na bazi toga grade rodoljublje – kaže naš sagovornik, uz napomenu da je ovo ujedno prvi srpski autor čije delo se igra na sceni Nacionalnog teatra u Budimpešti koje datira iz davne 1837. godine.

Tokom naredne sezone, kako saznajemo, na sceni Nacionalnog teatra u Budimpešti premijerno će biti izvedena Nušićeva „Gospođa ministarka”.

– Već postoji prevod Nušićeve „Gospođe ministarke” iz 1950. godine na mađarski jezik Janoša Hercega. Koristićemo taj prevod, naravno uz malu doradu i adaptaciju onoga što je arhaično u jezičkom smislu. Predstavu će režirati Arpad Arkoši, a premijera se očekuje krajem godine. Budući da naš ansambl ima 32 glumca, za potrebe ove predstave verovatno ćemo angažovati i neke umetnike sa strane. U planu je da radimo i predstavu po delu Dejana Dukovskog, a rado bismo na našoj sceni izveli i neki komad Dušana Kovačevića – kaže naš sagovornik.

Nacionalno pozorište u Budimpešti ujedno je najstarija teatarska kuća u ovom gradu. Ansambl raspolaže sa četiri scene od kojih glavna ima 650 mesta, tu su i dve kamerne scene i salon sa sedamdeset stolica. Plate glumaca kreću se u rasponu od 1.000 do 1.2000 evra, što je u odnosu na mađarske prilike solidno primanje.

Kada je mađarska dramska ponuda u pitanju, Verebeš napominje da među njihovim dramskim piscima nema tako „žestokih” autora poput Sterije ili Nušića.

– Naravno, imamo i mi zanimljive autore koji se bave manama sopstvenog društva, aktuelnim prilikama, kao i EU. Naši dramski stvaraoci ne bave se samo dijagnostikom, nego i terapijom. Brze promene vlasti i okolnosti koje ih prate ni u jednom društvu nisu čestite. Uvek je tu blato, korupcija, manipulacija, sve veće socijalne razlike – tvrdi Verebeš.