Уметничка колонија из мирне Сенте

Војвођански Мађар Ерне Веребеш, композитор и драмски писац већ три сезоне ради као главни драматург Националног театра у Будимпешти где је недавно у оквиру трећег по реду МИТЕМ-а са великим успехом гостовала представа „Родољупци” Ј. С. Поповића, у режији Андраша Урбана и у извођењу ансамбла Драме Народног позоришта из Београдa. Ерне Веребеш, рођен у Сенти мирној варошици смештеној у средњем току Тисе, један је од првих комшија Андраша Урбана, чији „Родољупци” бележе бројне, како домаће, тако и иностране, успехе.

Сента, то мало место у Севернобанатском округу која броји око 19.000 становника, мало-мало па заинтригира културну јавност, будући да даје тако даровите уметнике. Међу знаменитим Сенћанима су и, рецимо, песници Матија Бећковић и Стеван Раичковић, Јован Ђорђевић, оснивач Српског народног позоришта у Новом Саду и писац химне „Боже правде”, просветитељ Јован Мушкатировић и многи други.

– Из Сенте вучем уметничке корене, мада због пословних обавеза све ређе навраћам у родни крај, али и те како га носим у својим мислима и сећањима – рекао нам је Ерне Веребеш недавно у Будимпешти где је био домаћин ансамблу представе „Родољупци”, будући да се није одвајао од наших уметника.

Факултетску диплому Веребеш је стекао на Академији уметности у Сарајеву, да би последипломске студије завршио у Будимпешти где је успоставио сарадњу с редитељем Атилом Видњанским, иначе, директором тамошњег Националног театра. Иза Веребеша који је по образовању композитор, али и свира клавир, стоји и богато вишедеценијско драмско искуство. Аутор је шест драмских текстова, од којих је три имала прилику да гледа и наша публика у Новосадском позоришту, Народном позоришту у Суботици и „Деже Костолањи”. Међу његовим делима су и: „Стваралачки поход”, „Вештац Сардафас”, „Дисање ембриона”...

Ерне Веребеш гледао је београдске „Родољупце” на прошлогодишњем Дезире фестивалу у Суботици и помислио да би било занимљиво да је види и будимпештанска публика.

– Први утисак после представе „Родољупци” био је да је жестока и било је дилема: не може доћи, односно мора доћи. Превагнуо је Стерија Поповић и његово сјајно класично дело које је режирао један Мађар, у овом случају Андраш Урбан. И сам Стерија, уосталом, када је писао комад оставио је као опоруку да се дело не изводи 50 година после његове смрти. Стерија дефинише типове људи који гледају своје интересе и на бази тога граде родољубље – каже наш саговорник, уз напомену да је ово уједно први српски аутор чије дело се игра на сцени Националног театра у Будимпешти које датира из давне 1837. године.

Током наредне сезоне, како сазнајемо, на сцени Националног театра у Будимпешти премијерно ће бити изведена Нушићева „Госпођа министарка”.

– Већ постоји превод Нушићеве „Госпође министарке” из 1950. године на мађарски језик Јаноша Херцега. Користићемо тај превод, наравно уз малу дораду и адаптацију онога што је архаично у језичком смислу. Представу ће режирати Арпад Аркоши, а премијера се очекује крајем године. Будући да наш ансамбл има 32 глумца, за потребе ове представе вероватно ћемо ангажовати и неке уметнике са стране. У плану је да радимо и представу по делу Дејана Дуковског, а радо бисмо на нашој сцени извели и неки комад Душана Ковачевића – каже наш саговорник.

Национално позориште у Будимпешти уједно је најстарија театарска кућа у овом граду. Ансамбл располаже са четири сцене од којих главна има 650 места, ту су и две камерне сцене и салон са седамдесет столица. Плате глумаца крећу се у распону од 1.000 до 1.2000 евра, што је у односу на мађарске прилике солидно примање.

Када је мађарска драмска понуда у питању, Веребеш напомиње да међу њиховим драмским писцима нема тако „жестоких” аутора попут Стерије или Нушића.

– Наравно, имамо и ми занимљиве ауторе који се баве манама сопственог друштва, актуелним приликама, као и ЕУ. Наши драмски ствараоци не баве се само дијагностиком, него и терапијом. Брзе промене власти и околности које их прате ни у једном друштву нису честите. Увек је ту блато, корупција, манипулација, све веће социјалне разлике – тврди Веребеш.