Predlog za spas srpske nauke

Ovih dana druga najvažnija tema u Srbiji, pored izbora, svakako je konkurs za naučnoistraživačke projekte Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja.

Vrhunski organizovan rad i vrhunska ostvarenja u naučnoj delatnosti treba shvatiti kao osnovu svih ostalih delatnosti. Uprošćeno je shvatanje da sve ono što radi nauka može da nađe mesto u praksi. Takav prakticistički odnos prema naučnom stvaralaštvu, koji je kod nas dosta izražen, uticao je na to da se gubi osnovno poimanje nauke. Često pritisnuti željom za svetskim dometima u nauci, a neretko i iracionalnim htenjima, pod nauku smo svrstali sve i svašta, tako da se nije znalo šta je istraživanje i svrha istraživanja, a šta je razvoj i svrha razvoja, konačno šta je nauka, a šta tehnika. I ono najvažnije: da li to treba Republici Srbiji?

Imao sam priliku da upoznam načine razvoja nauke u zemljama i zapada i istoka i ustanovio sam da se gotovo nigde ne primenjuje način finansiranja i primene nauke kako se to već 30 godina radi kod nas.

Duboko sam uveren da je način slobodnog konkurisanja naučnika za naučnu podršku ministarstva tj. vlade Srbije potpuno pogrešan za jednu siromašnu zemlju kao što je naša. Drugim rečima, nedopustivo je da svaki naučnik ili tim, pa i vrhuski svetski priznati naučnici predlažu temu i oblast kojom žele da se bave. Još veći problem je ako je to tridesetogodišnja modifikacija nekada urađenog, možda odličnog doktorata. Ako se ovako nastavi s forsiranjem doktoranada, bićemo siromašna zemlja s rekordnim brojem doktora koji nikome nisu potrebni.

Teme naučnih istraživanja treba da predloži vlada Srbije, i to prema redosledu potreba za razvoj zemlje kome nauka i te kako može da pomogne i koristi. Naša zemlja ne može ispunjavati želje naučnika već mora rigorozno izabrati koje su primarne a koje sporedne ili čak u ovom trenutku nepotrebne teme i oblasti istraživanja. Tema broj jedan svakako je privreda Srbije a zatim, tri, četiri mesta iza, sve ostalo od zdralja i obrazovanja pa do zaštite čovekove okoline. Zemlja koja nema svoju jaku baznu industriju, elektro i mašinsku, i solidnu poljoprivredu, ne može da finansira izradu doktorata s neverovatnim temama koje bi teško finansirale bogate Finska, Švedska ili Nemačka... Nimalo ne potcenjujem društvene i ekonomske nauke, koje će takođe naći mesta na široj listi.

Ali drastičan rez se mora napraviti, kad tad, najbolje odmah!

Svestan sam da je moj stav o trenutnoj situaciji u srpskoj nauci izuzetno oštar, ipak smelo predlažem premijeru da zaduži desetak mojih istomišljenika koji bi u kratkom roku dali predlog o finansiranju srpske nauke za sledeći petogodišnji period. Ako se to sad ne uradi, kaznu će plaćati generacije u budućnosti.

Mnogima se ovaj predlog neće svideti, ali Republika Srbija će imati koristi, a to je mnogo važnije!

Naučni savetnik, bivši V. D. direktora Instituta za nuklearne nauke „Vinča“