Ciprasa brinu kreditori, migranti, turske provokacije...

Od našeg dopisnika
Atina – Ciprasova vlada ponovo vodi bitku s vremenom, s nerešenim  problemima s kreditorima, s migrantima, sa svakodnevnim turskim provokacijama u Egeju koje mogu da se završe tragedijom... Tokom poslednjeg meseca turski borbeni avioni svakog dana čak i po desetak puta narušavaju grčki vazdušni prostor nadlećući ostrva u Egeju. Isto čine i njihovi brodovi i kako pišu ovdašnji mediji, pitanje je dana kada će doći do ozbiljnog incidenta. Podsećaju na maj 2006. kada je turski borbeni avion oborio grčki. Tada je poginuo grčki pilot, turski se spasao, ali u odnosima dve zemlje, koji su tradicionalno zategnuti, došlo je do ozbiljnog zaoštravanja.

Na sve apele Atine upućene turskoj strani, Ankara ne odgovara. Nema reakcije na upozorenja da se krši međunarodno pravo i već sledećeg dana Turska umesto odgovora povećava broj letova iznad grčke teritorije.

Od premijera Ciprasa očekuje se energičnija reakcija, ali vlada je u ovom trenutku zaokupljena ekonomijom i opravdanim strahom da do samita Evrogrupe u maju neće uspeti da reši sva sporna pitanja sa poveriocima. To bi značilo da se u pitanje dovodi isplata kredita i kompletna primena trećeg paketa finansijske pomoći. Do ponedeljka Atina pokušava da izgladi sve nesuglasice oko reformi koje su neophodan uslov za dobijanje pozitivne ocene primene prve faze reformi. To znači da do sastanka Evrogrupe 9. maja treba da reši pitanje poreza, smanjenja plata i penzija. Malo je verovatno da će u tome u potpunosti uspeti jer je očigledno da ni sama vlada više ne zna iz kojih izvora da obezbedi tražene uštede. Tako je prihvaćeno povećanje PDV na 24, ali se bitka vodi da se iz njega isključe računi za struju i vodu, da se dalje ne smanjuju plate i penzije jer je i tako standard nacije ozbiljno ugrožen.

Atina ne pamti toliki broj ljudi koji su za uskršnje praznike stajali pred narodnim kuhinjama čekajući pomoć. Na pijacama se kupovalo na grame, prodavci su očajni. Zatvoreno je na desetine hiljada prodavnica, nestaju velike firme koje su decenijama poslovale na tržištu. Pred praznik je preko noći bankrotirala firma „Elektroniki”, koja je pet decenija na grčkom tržištu prodavala električne uređaje i zapošljavala 500 ljudi.

S druge strane, Evropa se nada da ovo leto, kada je reč o grčkoj krizi, neće biti tako dramatično kao prethodno. Evropski komesar za finansije Pjer Moskovici smatra da je Grčka učinila znatan progres, da nema razloga za ponavljanje prošlogodišnje krize i da će na sastanku Evrogrupe, u ponedeljak ili krajem maja, biti postignuto pozitivno rešenje.

Prema Bruking institutu u ovom trenutku postoje dva scenarija: Grčka će se u poslednjem trenutku sporazumeti sa kreditorima ili će biti raspisani prevremeni izbori. Prema analizi profesora ekonomije Teodora Pelagidisa, prvi scenario bi u stvari bio bila nekakva tehnička formula za primenu preventivnih mera koja bi u poslednjem momentu, a to je na ovom ili drugom zasedanju Evrogrupe krajem maja, zadovoljilo obe strane. Naime, u ovom trenutku Atina i dalje ne pristaje na preventivni paket mera od dodatnih 3,6 milijardi evra koji bi se primenio u najgorem slučaju i na kojem insistira MMF.

Ukoliko se nađe tehnička formula, smatra profesor Pelagidis sa Bruking instituta, premijer Cipras bi dobio nekakav okvirni raspored moguće restrukturizacije duga, preciznije plana za produžavanja perioda otplate duga čime bi se ceo problem odložio za budućnost.

Drugi scenario bi mogao da bude raspisivanje izbora i postavljanje nacije pred dilemu, hoće li ili neće prihvatiti mere štednje koje traže poverioci. Cipras bi tada, verovatno, od partija koje su protiv politike kreditora zatražio da podrže Sirizu i na taj način mu omoguće da odbije sve zahteve kreditora. Međutim, odluku o prevremenim izborima može da odloži činjenica da Cipras u ovom trenutku ima prilično nizak rejting.

Politički i ekonomski problemi su iz medija potisnuli problem sa migrantima koji je i te kako gorući i sa kojim Cipras očigledno ne zna kako da se izbori. U Grčkoj je trenutno preko 54.000 migranata, od toga 8.190 na ostrvima, 10.172 u Idomeniju i 2.100 u pirejskoj luci. Statistika pokazuje da je broj ulazaka sa turske strane nešto smanjen, ali ne i zaustavljen. Iako je vlada tvrdila da će do Uskrsa biti raščišćen kamp u Idomeniju i Pirej, da će migranti biti prebačeni u prihvatne centre, to se nije dogodilo. Situacija je i dalje podjednako dramatična kao i pre mesec dana s tim što su učestali sukobi među izbeglicama i što se povećava broj pljački u kojima upravo oni učestvuju. Ostali su bez odgovora apeli koje su vladi uputili predsednici četiri priobalne opštine u Atini koji traže da se migranti isele sa neadekvatnih lokacija jer predstavljaju opasnost za zdravlje i bezbednost građana. Nema rešenja sa vrha, cela situacija je, stiče se utisak – prepuštena slučaju. Ispitivanja javnog mnjenja pokazuju da su Grci sve više nezadovoljni Ciprasom i Sirizom koju je konzervativna Nova demokratije već ozbiljno pretekla.