Grupni portret bez Dačića

„Potrudićemo se da koalicija u pokrajini bude što šira, jer je radi stabilnosti važno da bude uključeno što više faktora, dok će u republičkom parlamentu biti nešto uža”, kazao je juče potpredsednik Srpske napredne stranke Nebojša Stefanović i to je jedino što u ovom trenutku pouzdano znamo o sastavu buduće vlade Srbije i pokrajine Vojvodine. Čini se da ovakva projekcija ni ne ostavlja mnogo prostora socijalistima da se nadaju ponovnom učešću u vladi. Tim pre što i nezvanične informacije govore da je Vučić blizu odluke da ih ne pozove. Ako se pri tom ima u vidu da je lider SNS-a dan pre početka izborne tišine rekao da je u tom trenutku „veoma teško govoriti o mogućoj saradnji sa SPS-om posle izbora”, sve je izglednija slika buduće vlade bez socijalista.

Govoreći da radi na pripremi ekspozea, a da će se kasnije baviti sastavom vlade i potencijalnim partnerima, Aleksandar Vučić je preksinoć, posle ponovljenih izbora na 15 biračkih mesta, izjavio da je izvesno samo da ne želi ništa da ima „sa onima koji su bezobzirno lagali” za rezultate izbora. Juče je Stefanović to malo precizirao. On je naveo da je postalo jasno da su svi koji su učestvovali u „političkom cirkusu” poslednjih dana – apostrofirajući Bojana Pajtića, Sašu Radulovića, Boška Obradovića i Sandu Rašković Ivić – „prevaranti, jer su od početka znali da izbori nisu bili ugroženi”.

Juče se oglasio i Boris Tadić, koji je kategorički izjavio da njegova Socijaldemokratska stranka ni po koju cenu neće ući u vladu sa SNS-om, bilo na republičkom, bilo na pokrajinskom nivou, i izrazio uverenje da će tako rezonovati i Liga socijaldemokrata Vojvodine. Za trećeg člana predizbornog trija – Liberalno demokratsku partiju – nije rekao ništa. A nezvanični izvori tvrde, opet, da bi Vučić mogao da zamisli Čedomira Jovanovića kao svog koalicionog partnera, ako utvrdi da to neće izazvati nepodnošljiv revolt među njegovim pristalicama.

Savez sa Čedom je zasad neizvestan, ali ima indicija da bi Muameru Zukorliću mogao biti upućen poziv da uđe u vladu. Bivši muftija je, čini se, spreman da se odazove. Zasad je samo izvesno da će u novu vladajuću koaliciju ući Savez vojvođanskih Mađara Ištvana Pastora. Pastor je juče izjavio da se očekuje da konkretni razgovori o koaliciji sa SNS-om krenu početkom sledeće nedelje, bar što se tiče lokalnog i pokrajinskog nivoa. U SVM su, kako je rekao za B 92, zadovoljni učešćem u parlamentarnoj većini i učešćem na nivou državnih sekretara u značajnim ministarstvima.

Đorđe Vuković iz Cesida nije siguran da će Vučićeva finalna odluka biti – vlada bez socijalista. Kao iskusan političar, Vučić sigurno razmišlja šta su posledice takve odluke. Sa SPS-om kao partnerom delio bi neku odgovornost, a bez njih – imao bi jaču opoziciju protiv sebe i manje podrške u parlamentu. SPS kao druga stranka po snazi može da se nametne i kao stožer opozicije. Tu je i pitanje koalicija u lokalnim sredinama. U nekim od njih, očigledno važnim, SNS ne može da formira vlast bez SPS-a. Pitanje je, dakle, kako će se svi ti interesi „uvezati”, kaže Vuković.

Kada je reč o savezima sa strankama nacionalnih manjina, dodaje, to je tendencija ne samo u Srbiji. Tu su relativno mali apetiti, jer se ti partneri uglavnom zadovoljavaju pozicijama državnih sekretara. A ostale stranke koje su ušle u parlament, po njegovom mišljenju, uglavnom su na silaznoj putanji (osim pokreta „Dosta je bilo” Saše Radulovića) i ne bi ga začudilo da neki bočni, mali igrači iz opozicije pristanu da uđu u aranžman sa vladajućom koalicijom.

Vuković ocenjuje da Vučiću sigurno nije problem da formira vladu samo od svoje liste, ali bi u budućnosti to moglo da bude problem. Kada bude počela da mu pada popularnost, a ne bude imao apsolutnu većinu poslanika SNS-a, apetiti koalicionih partnera će se povećavati. Zato je uvek komotnije u široj koaliciji, jer se tada lako može „otpustiti” neko ko je previše zahtevan.

Ako bi SPS ostao izvan vlade, a njen deo postali SVM, Zukorlićeva Bošnjačka demokratska zajednica Sandžaka, pa i LDP, to bi bio znak da se ideologija konačno vraća na našu političku scenu, smatra Neven Cvetićanin iz Instituta društvenih nauka. Ta vlada bi, kako ističe, bez obzira na neke manje koalicione partnere SNS-a, bila vlada desnog, konzervativnog predznaka, koja će insistirati na merama štednje, na restrukturiranju državnih preduzeća i, uopšte, na konzervativnom pristupu reformama. A opozicija, pojačana u tom slučaju SPS-om, bila bi jača i moćnija nego u prethodnom parlamentarnom sazivu, ali i uglavnom – socijalnog, levog predznaka. Čak i DSS i Dveri, kako napominje Cvetićanin, u svojoj nacionalno-konzervativnoj politici imaju dosta socijalnih elemenata.

Mogućnost da liberalni Jovanović uđe u vladu, a ne i socijaldemokratski Tadić, dodaje on, samo će potvrditi ovo što je rekao. Po njegovim rečima, dominantna matrica LDP-a je zahtev za liberalno-konzervativni pristup, štednju, restrukturisanje državnih preduzeća... Kada je reč o tome mogu li pristalice SNS-a da „progutaju” takav mogući Vučićev potez, on kaže da je Jovanović izgubio dosta i od svoje političke i od simboličke važnosti i da je u sličnoj poziciji kao Vuk Drašković – onom s kim je niti mnogo donosi, niti mnogo oduzima.

„Ovakav sastav nove vlade značio bi i da će ona imati tanju većinu nego prethodna, a sve to na kraju znači da će parlament biti veoma živ, da će se politika vratiti u njega”, dodaje Cvetićanin.

On ukazuje da bi Srbija sa vladom formiranom na ovaj način nalikovala na Hrvatsku, u kojoj je na vlasti stranka desnog predznaka, dok opoziciju čine partije levog centra.

„Samo što naš premijer, za razliku od Oreškovića, neće biti nestranački, ekspertski, nego jak lider sa jakom strankom iza sebe. SNS je, bez obzira na to što sada ima nešto manje mandata, i dalje sasvim dovoljno jaka da predvodi vladu bez preterane brige o parlamentarnoj većini. Naravno, ukoliko se nešto ne promeni kod koalicionih partnera”, ističe Cvetićanin, dodajući ipak da možemo pretpostaviti da će Aleksandar Vučić biti prinuđen da uvažava koalicione partnere više nego ranije.