Групни портрет без Дачића

„Потрудићемо се да коалиција у покрајини буде што шира, јер је ради стабилности важно да буде укључено што више фактора, док ће у републичком парламенту бити нешто ужа”, казао је јуче потпредседник Српске напредне странке Небојша Стефановић и то је једино што у овом тренутку поуздано знамо о саставу будуће владе Србије и покрајине Војводине. Чини се да оваква пројекција ни не оставља много простора социјалистима да се надају поновном учешћу у влади. Тим пре што и незваничне информације говоре да је Вучић близу одлуке да их не позове. Ако се при том има у виду да је лидер СНС-а дан пре почетка изборне тишине рекао да је у том тренутку „веома тешко говорити о могућој сарадњи са СПС-ом после избора”, све је изгледнија слика будуће владе без социјалиста.

Говорећи да ради на припреми експозеа, а да ће се касније бавити саставом владе и потенцијалним партнерима, Александар Вучић је прексиноћ, после поновљених избора на 15 бирачких места, изјавио да је извесно само да не жели ништа да има „са онима који су безобзирно лагали” за резултате избора. Јуче је Стефановић то мало прецизирао. Он је навео да је постало јасно да су сви који су учествовали у „политичком циркусу” последњих дана – апострофирајући Бојана Пајтића, Сашу Радуловића, Бошка Обрадовића и Санду Рашковић Ивић – „преваранти, јер су од почетка знали да избори нису били угрожени”.

Јуче се огласио и Борис Тадић, који је категорички изјавио да његова Социјалдемократска странка ни по коју цену неће ући у владу са СНС-ом, било на републичком, било на покрајинском нивоу, и изразио уверење да ће тако резоновати и Лига социјалдемократа Војводине. За трећег члана предизборног трија – Либерално демократску партију – није рекао ништа. А незванични извори тврде, опет, да би Вучић могао да замисли Чедомира Јовановића као свог коалиционог партнера, ако утврди да то неће изазвати неподношљив револт међу његовим присталицама.

Савез са Чедом је засад неизвестан, али има индиција да би Муамеру Зукорлићу могао бити упућен позив да уђе у владу. Бивши муфтија је, чини се, спреман да се одазове. Засад је само извесно да ће у нову владајућу коалицију ући Савез војвођанских Мађара Иштвана Пастора. Пастор је јуче изјавио да се очекује да конкретни разговори о коалицији са СНС-ом крену почетком следеће недеље, бар што се тиче локалног и покрајинског нивоа. У СВМ су, како је рекао за Б 92, задовољни учешћем у парламентарној већини и учешћем на нивоу државних секретара у значајним министарствима.

Ђорђе Вуковић из Цесида није сигуран да ће Вучићева финална одлука бити – влада без социјалиста. Као искусан политичар, Вучић сигурно размишља шта су последице такве одлуке. Са СПС-ом као партнером делио би неку одговорност, а без њих – имао би јачу опозицију против себе и мање подршке у парламенту. СПС као друга странка по снази може да се наметне и као стожер опозиције. Ту је и питање коалиција у локалним срединама. У неким од њих, очигледно важним, СНС не може да формира власт без СПС-а. Питање је, дакле, како ће се сви ти интереси „увезати”, каже Вуковић.

Када је реч о савезима са странкама националних мањина, додаје, то је тенденција не само у Србији. Ту су релативно мали апетити, јер се ти партнери углавном задовољавају позицијама државних секретара. А остале странке које су ушле у парламент, по његовом мишљењу, углавном су на силазној путањи (осим покрета „Доста је било” Саше Радуловића) и не би га зачудило да неки бочни, мали играчи из опозиције пристану да уђу у аранжман са владајућом коалицијом.

Вуковић оцењује да Вучићу сигурно није проблем да формира владу само од своје листе, али би у будућности то могло да буде проблем. Када буде почела да му пада популарност, а не буде имао апсолутну већину посланика СНС-а, апетити коалиционих партнера ће се повећавати. Зато је увек комотније у широј коалицији, јер се тада лако може „отпустити” неко ко је превише захтеван.

Ако би СПС остао изван владе, а њен део постали СВМ, Зукорлићева Бошњачка демократска заједница Санџака, па и ЛДП, то би био знак да се идеологија коначно враћа на нашу политичку сцену, сматра Невен Цветићанин из Института друштвених наука. Та влада би, како истиче, без обзира на неке мање коалиционе партнере СНС-а, била влада десног, конзервативног предзнака, која ће инсистирати на мерама штедње, на реструктурирању државних предузећа и, уопште, на конзервативном приступу реформама. А опозиција, појачана у том случају СПС-ом, била би јача и моћнија него у претходном парламентарном сазиву, али и углавном – социјалног, левог предзнака. Чак и ДСС и Двери, како напомиње Цветићанин, у својој национално-конзервативној политици имају доста социјалних елемената.

Могућност да либерални Јовановић уђе у владу, а не и социјалдемократски Тадић, додаје он, само ће потврдити ово што је рекао. По његовим речима, доминантна матрица ЛДП-а је захтев за либерално-конзервативни приступ, штедњу, реструктурисање државних предузећа... Када је реч о томе могу ли присталице СНС-а да „прогутају” такав могући Вучићев потез, он каже да је Јовановић изгубио доста и од своје политичке и од симболичке важности и да је у сличној позицији као Вук Драшковић – оном с ким је нити много доноси, нити много одузима.

„Овакав састав нове владе значио би и да ће она имати тању већину него претходна, а све то на крају значи да ће парламент бити веома жив, да ће се политика вратити у њега”, додаје Цветићанин.

Он указује да би Србија са владом формираном на овај начин наликовала на Хрватску, у којој је на власти странка десног предзнака, док опозицију чине партије левог центра.

„Само што наш премијер, за разлику од Орешковића, неће бити нестраначки, експертски, него јак лидер са јаком странком иза себе. СНС је, без обзира на то што сада има нешто мање мандата, и даље сасвим довољно јака да предводи владу без претеране бриге о парламентарној већини. Наравно, уколико се нешто не промени код коалиционих партнера”, истиче Цветићанин, додајући ипак да можемо претпоставити да ће Александар Вучић бити принуђен да уважава коалиционе партнере више него раније.