Prvih sto dana vlade predsednika Trampa

„Obamaker” pocepan. Obamina uredba o ozakonjivanju statusa ilegalaca – u korpi za otpatke. Na stolu u Ovalnom kabinetu spremni su akti kojima se naređuje podizanje zida prema Meksiku i zabranjivanje muslimanima da uđu u SAD. Iz Bele kuće biznismenima stižu opomene da proizvodnju više ne sele u inostranstvo.

Sve će se ovo desiti u prvih sto dana vlade sledećeg najvažnijeg stanovnika avenije Pensilvanija ako Donald Tramp i zaista postane predsednik Amerike i ako ispuni obećanja koja je davao na mitinzima i u intervjuima. Mnogima u Americi i dalje nije lako da poveruju da je nekadašnji voditelj rijaliti program „Šegrt” i vlasnik licence za izbor za mis postao de fakto kandidat Republikanske stranke za šefa države, ali je to, ipak, istina, te mediji sada pokušavaju da dešifruju kako bi izgledala njegova politika u Vašingtonu.

Kako je ove nedelje eliminisao i poslednju dvojicu protivkandidata, iskusne političare Teda Kruza i Džona Kejsika, koji su se povukli sa partijskog nadmetanja, njujorški milijarder je naterao mnoge analitičare i komentatore da se na neki način izvine što su predviđali da će se pre kamila proći kroz iglene uši nego što će politički autsajder postati kandidat za najvažniju funkciju u zemlji. Analiziraju se Trampova taktika i slabost njegovih rivala, ali se još više pažnje poklanja njegovim merama za slučaj da nasledi Baraka Obamu. „Njujork tajms” podseća da je Tramp izjavljivao da će kabinet popuniti biznismenima i generalima, ali da će prihvatati savete kćerke Ivanke, uspešne poslovne žene i njenog supruga, takođe biznismena. U privatizaciji službe predsednik se verovatno ne bi razlikovao od predsednice, to jest Hilari Klinton, pretpostavljene kandidatkinje Demokratske stranke, koja je takođe izjavila da će njen suprug i bivši šef Bele kuće, Bil, biti njen savetnik. Možda će čak imati i zvaničnu funkciju.

Nekadašnja prva dama u anketama vodi za deset odsto u odnosu na tajkuna, ali to nije nepremostiva razlika, konstatuje dnevnik sa Menhetna, podsećajući da je 1980. i Džimi Karter vodio u ispitivanjima javnog mnjenja pre nego što je izgubio izbore od Ronalda Regana. „Politiko” navodi uslove koji bi od Trampa načinili predsednika: birači Bernija Sandersa okreću leđa Hilari Klinton i glasaju za republikanca,  izbija još veći skandal sa mejlovima nekadašnje državne sekretarke ili se otkriva nova ljubavna afera njenog muža...

Tramp je zadobio poverenje najvećeg broja simpatizera konzervativne stranke, mada je zagovarao mere koje protivureče konzervativnoj ideologiji. Protivi se sporazumima o slobodnoj trgovini i traži da domaće kompanije ne iseljavaju proizvodnju u svet. Da ne bude zabune, nesputano kretanje robe, kapitala i radne snage zagovarale su obe glavne partije. Nije bilo razlike između republikanaca i demokrata kada je trebalo aminovati ugovore o bescarinskom uvozu robe i izvozu kapitala u zemlje gde je položaj radnika lošiji jer je to značilo jeftinije proizvode za Amerikance. Ipak, znatan deo birača pokazao je ove godine da mu je dosta zatvorenih fabrika u nekada industrijskim delovima zemlje i kineske robe koja je preplavila tržište. Zbog toga su i republikanac i oboje demokrata počeli da se protive ovom vidu globalizacije. To je posebno izazovno bilo za Hilari Klinton jer je morala da napadne Sporazum o slobodnoj trgovini u Severnoj Americi, koji je potpisao njen suprug, kao i slične ugovore sa pacifičkim regionom i EU na kojima radi njen nekadašnji šef u vladi Barak Obama.

I Hilari Klinton i Donald Tramp obećavaju da će sniziti poreze za običan svet, primorati bogate da plate pravedne globe i zauzdati Volstrit. Amerikanci treba da prosude koliko im se može verovati ako se zna da ona prima donacije i honorare za govore od krupnog kapitala i finansijske industrije dok je on i sam biznismen.

Tramp nije prvi enormno imućni kandidat, ali jeste prvi koji je imao karijeru rijaliti zvezde i koji je imetak stekao i u biznisu sa kockarnicama u Las Vegasu i Atlantik Sitiju. Zanimljivo je i da je dvaput razvedeni Njujorčanin, čiji su brakovi sa manekenkama i glumicom „razvlačeni” po tabloidima, trijumfovao u stranci čiji veliki deo biračkog tela čine konzervativni hrišćani. Zbog njih je Tramp pred ove izbore promenio liberalne stavove prema abortusu i naprasno postao protivnik namernih pobačaja, mada mnogi veruju da će njegov njegov socijalni konzervativizam splasnuti odmah posle izbora.

Na njima svakako neće imati blagoslov velikog broja uticajnih republikanaca, pa ni Bušovih. Obojica bivših predsednika istakla su da ne nameravaju da podrže kandidata svoje stranke. Sve to svedoči da je Republikanska stranka u dubokoj krizi. Bila je i pre Trampa – osipa joj se glavno biračko telo oličeno u belim starijim muškarcima koji žive u ruralnoj Americi. Ali, Tramp sada preti da ih na duže vreme sasvim odvoji i od malog broja latinoameričkih i ženskih birača. Od toga strahuje većina konzervativaca. Manjina se nada da će im doneti sveže simpatizere, one kojima su već dosadili iskusni političari i način na koji su upravljali zemljom.