Првих сто дана владе председника Трампа

„Обамакер” поцепан. Обамина уредба о озакоњивању статуса илегалаца – у корпи за отпатке. На столу у Овалном кабинету спремни су акти којима се наређује подизање зида према Мексику и забрањивање муслиманима да уђу у САД. Из Беле куће бизнисменима стижу опомене да производњу више не селе у иностранство.

Све ће се ово десити у првих сто дана владе следећег најважнијег становника авеније Пенсилванија ако Доналд Трамп и заиста постане председник Америке и ако испуни обећања која је давао на митинзима и у интервјуима. Многима у Америци и даље није лако да поверују да је некадашњи водитељ ријалити програм „Шегрт” и власник лиценце за избор за мис постао де факто кандидат Републиканске странке за шефа државе, али је то, ипак, истина, те медији сада покушавају да дешифрују како би изгледала његова политика у Вашингтону.

Како је ове недеље елиминисао и последњу двојицу противкандидата, искусне политичаре Теда Круза и Џона Кејсика, који су се повукли са партијског надметања, њујоршки милијардер је натерао многе аналитичаре и коментаторе да се на неки начин извине што су предвиђали да ће се пре камила проћи кроз иглене уши него што ће политички аутсајдер постати кандидат за најважнију функцију у земљи. Анализирају се Трампова тактика и слабост његових ривала, али се још више пажње поклања његовим мерама за случај да наследи Барака Обаму. „Њујорк тајмс” подсећа да је Трамп изјављивао да ће кабинет попунити бизнисменима и генералима, али да ће прихватати савете кћерке Иванке, успешне пословне жене и њеног супруга, такође бизнисмена. У приватизацији службе председник се вероватно не би разликовао од председнице, то јест Хилари Клинтон, претпостављене кандидаткиње Демократске странке, која је такође изјавила да ће њен супруг и бивши шеф Беле куће, Бил, бити њен саветник. Можда ће чак имати и званичну функцију.

Некадашња прва дама у анкетама води за десет одсто у односу на тајкуна, али то није непремостива разлика, констатује дневник са Менхетна, подсећајући да је 1980. и Џими Картер водио у испитивањима јавног мњења пре него што је изгубио изборе од Роналда Регана. „Политико” наводи услове који би од Трампа начинили председника: бирачи Бернија Сандерса окрећу леђа Хилари Клинтон и гласају за републиканца,  избија још већи скандал са мејловима некадашње државне секретарке или се открива нова љубавна афера њеног мужа...

Трамп је задобио поверење највећег броја симпатизера конзервативне странке, мада је заговарао мере које противурече конзервативној идеологији. Противи се споразумима о слободној трговини и тражи да домаће компаније не исељавају производњу у свет. Да не буде забуне, неспутано кретање робе, капитала и радне снаге заговарале су обе главне партије. Није било разлике између републиканаца и демократа када је требало аминовати уговоре о бесцаринском увозу робе и извозу капитала у земље где је положај радника лошији јер је то значило јефтиније производе за Американце. Ипак, знатан део бирача показао је ове године да му је доста затворених фабрика у некада индустријским деловима земље и кинеске робе која је преплавила тржиште. Због тога су и републиканац и обоје демократа почели да се противе овом виду глобализације. То је посебно изазовно било за Хилари Клинтон јер је морала да нападне Споразум о слободној трговини у Северној Америци, који је потписао њен супруг, као и сличне уговоре са пацифичким регионом и ЕУ на којима ради њен некадашњи шеф у влади Барак Обама.

И Хилари Клинтон и Доналд Трамп обећавају да ће снизити порезе за обичан свет, приморати богате да плате праведне глобе и зауздати Волстрит. Американци треба да просуде колико им се може веровати ако се зна да она прима донације и хонораре за говоре од крупног капитала и финансијске индустрије док је он и сам бизнисмен.

Трамп није први енормно имућни кандидат, али јесте први који је имао каријеру ријалити звезде и који је иметак стекао и у бизнису са коцкарницама у Лас Вегасу и Атлантик Ситију. Занимљиво је и да је двапут разведени Њујорчанин, чији су бракови са манекенкама и глумицом „развлачени” по таблоидима, тријумфовао у странци чији велики део бирачког тела чине конзервативни хришћани. Због њих је Трамп пред ове изборе променио либералне ставове према абортусу и напрасно постао противник намерних побачаја, мада многи верују да ће његов његов социјални конзервативизам спласнути одмах после избора.

На њима свакако неће имати благослов великог броја утицајних републиканаца, па ни Бушових. Обојица бивших председника истакла су да не намеравају да подрже кандидата своје странке. Све то сведочи да је Републиканска странка у дубокој кризи. Била је и пре Трампа – осипа јој се главно бирачко тело оличено у белим старијим мушкарцима који живе у руралној Америци. Али, Трамп сада прети да их на дуже време сасвим одвоји и од малог броја латиноамеричких и женских бирача. Од тога страхује већина конзервативаца. Мањина се нада да ће им донети свеже симпатизере, оне којима су већ досадили искусни политичари и начин на који су управљали земљом.