Sjenički Amerikanac u „Panamskim papirima”

Međunarodni konzorcijum istraživačkih novinara (ICIJ) objavio je u ponedeljak uveče još jednu bazu podataka sa adresama i imenima ljudi koji posluju preko ofšor destinacija. Spisak obuhvata više od 200.000 dokumenta iz mnogih zemalja u svetu koje posluju u skoro 40 destinacija – od Nevade, Holandije i SAD-a, do Mauricijusa, Devičanskih Ostrva i Bahama. U ovoj bazi podataka objavljene su 34 adrese iz Srbije na kojima su registrovane firme ili su prijavljeni pojedinci koji posluju preko ofšor kompanija. Detaljnom pretragom baze dolazimo do spiska od 48 adresa, tri posrednika i 54 službenika povezanih sa poreskim rajevima.

O mnogim imenima koja se pojavljuju „Politika” je već ranije pisala, a među njima su Nandi Ahuja („Viktorija grupa”), Milan Popović („Almako grupa”), Slobodan Petrović („Salford”), Zoran Popović („Hardeman grup”), Siniša Bogićević („Movbrej sistemi”) , Viktorija Boklah („BL medija grup”)…

Prema podacima istraživačkog konzorcijuma biznismen srpsko-indijskog porekla i suvlasnik „Viktorija grupe” Nandi Ahuja predstavljen je kao akcionar u kompaniji „Stanbridž” koja posluje preko Bahama.

Milan Popović, srpski „kralj bakra” povezan je sa kompanijama „Rašan koper kompani limitid” i „Rašan koper kompani trejd”. U novoj bazi podataka Popović je predstavljen kao direktor ove dve kompanije koje su 2004. godine osnovane na Kipru, a posluju preko Britanskih Devičanskih Ostrva. Ruski tajkun Igor Altuškin jedan je od Popovićevih formalnih šefova, tačnije jedan je od vlasnika ove dve kompanije vredne više od 30 miliona dolara. Altuškinovo bogatstvo „Forbs” je procenio na oko 1,2 milijarde dolara.

Među „srpskim panamcima” nalazi se i bivši direktor „Dunav hrana grupe” Slobodan Petrović.

Inače, „Dunav hrana grupu” osnovao je investicioni fond „Salford”. Upravo je Petrović predstavljen kao direktor kompanije „Salford kapital partners” osnovane 2011. godine u Londonu a koja posluje preko Britanskih Devičanskih ostrva.

Na spisku onih koji posluju u ofšor zonama a borave u Srbiji je Viktorija Boklah, koja ima vlasnički udeo u „BL medija grupi”, a u Srbiji se pominjala kao član Upravnog odbora kablovskog provajdera SBB.

Svoje mesto na ovom spisku našao je i Siniša Bogićević, koji je prema podacima konzorcijuma, akcionar u „Movbrej sistemima”, a bio je i član UO „Fidelinka”, kao i izvesni Zoran Popović direktor „Hardeman limited grupe” osnovane u junu 1998. koja posluje preko Devičanskih Ostrva. Njegova registrovana adresa je u Zmaj Jovinoj ulici u Beogradu.

Zanimljivo je istaći da se među adresama, koje su povezane sa ofšor poslovanjem, nalazi i ulica Humska 1, mnogo poznatija kao adresa stadiona FK „Partizan”. Doskorašnji direktor ovog kluba bio je Zoran Popović, ali nije razjašnjeno da li je reč o pukoj slučajnosti ili stvarnoj povezanosti Popovića sa egzotičnim destinacijama.

Među najzanimljivijima adresama svakako je i lokacija na kojoj se nalazi TC „Ušće”. Bulevar Mihajla Pupina zvanična je adresa osobe pod imenom Stiven Ernest Sajks, akcionara „Pacifik superkul LTD” osnovanog 2005. godine na Britanskim Devičanskim Ostrvima koje posluje preko Hongkonga.

Osim Beograda, objavljene su adrese kompanija ili pojedinaca iz Novog Sada, Sjenice, Požarevca ili Preljine kod Čačka. Jedna ofšor kompanija recimo registrovana je u ulici Neznanog junaka u Sjenici gde je prijavljen izvesni Amerikanac Majkl Viner, dok je u Preljinama adresa službenika preduzeća „Novata Limitid” (Engleska) koja je akcionar u „Rokover Risursis Limitid” osnovanoj 1999. godine na Britanskim Devičanskim Ostrvima. Koliko god da su objavljeni podaci potresli svetsku javnost ostalo je mnoštvo informacija pod velom tajne.

Objavljivanju novih podataka prethodilo je pismo NN lica, tačnije „Džon Doa” (ustaljen naziv za NN lice na engleskom govornom području) koje se predstavlja kao izvor podataka u ovoj aferi. Nemački „Zidojče cajtung” objavio je u petak pismo ovog nepoznatog izvora koji je prvi put odlučio da kaže da je podatke počeo da otkriva zbog ukazivanja na „skalu nepravde” u svetu. U svom pismu pominje najpoznatijeg svetskog uzbunjivača Edvarda Snoudena navodeći da on mora biti dočekan kao heroj, a da Evropska komisija, Velika Britanija i SAD moraju zaštititi ljude koji otkrivaju ovu vrstu osetljivih ličnih podataka.

Razlika između Snoudena i Međunarodnog konzorcijuma istraživačkih novinara je velika. Za zvanični Vašington Snouden predstavlja izdajnika, dok upravo oni finansiraju poslovanje Centra za javni integritet koji je pokrenuo novinarski konzorcijum ICIJ.

Nakon objavljivanja ove afere u svetskim medijima se nadugačko spekulisalo o pozadini ove afere, a postavlja se pitanje da li je slučajno drugi deo dokumenta objavljen upravo sada. Ili je to deo nekog plana.

Mediji su izveštavali kako je „Panama papirima” „gađan” ruski predsednik Vladimir Putin, što je bila i jedna od teza „Vikiliksa”. Ipak, ruski predsednik nije nađen u bazi podataka Međunarodnog konzorcijuma istraživačkih novinara, ali su ga sa ofšor firmom povezali preko prijatelja iz detinjstva. Putin je demantovao ove tvrdnje. Prema drugoj teoriji cilj „Panama papira” je da se SAD predstave kao najbezbednija destinacija za poslovanje.

Ovo je treći put od izbijanja svetske krize 2008. godine da Međunarodni konzorcijum istraživačkih novinara objavljuje masovna curenja podataka o raznim svetskim ofšor destinacijama. Time su kompromitovani mnogi poreski rajevi od Devičanskih Ostrva preko Kipra do Luksemburga i Paname. Premijer Islanda Sigmundur David Gunlogson dao je ostavku, a ugled britanskog premijera Dejvida Kameruna ozbiljno je uzdrman. Ipak, postavlja se pitanje da li su pokretači ove afere zadovoljni postignutim rezultatima.