Сјенички Американац у „Панамским папирима”

Међународни конзорцијум истраживачких новинара (ИЦИЈ) објавио је у понедељак увече још једну базу података са адресама и именима људи који послују преко офшор дестинација. Списак обухвата више од 200.000 документа из многих земаља у свету које послују у скоро 40 дестинација – од Неваде, Холандије и САД-а, до Маурицијуса, Девичанских Острва и Бахама. У овој бази података објављене су 34 адресе из Србије на којима су регистроване фирме или су пријављени појединци који послују преко офшор компанија. Детаљном претрагом базе долазимо до списка од 48 адреса, три посредника и 54 службеника повезаних са пореским рајевима.

О многим именима која се појављују „Политика” је већ раније писала, а међу њима су Нанди Ахуја („Викторија група”), Милан Поповић („Алмако група”), Слободан Петровић („Салфорд”), Зоран Поповић („Хардеман груп”), Синиша Богићевић („Мовбреј системи”) , Викторија Боклах („БЛ медија груп”)…

Према подацима истраживачког конзорцијума бизнисмен српско-индијског порекла и сувласник „Викторија групе” Нанди Ахуја представљен је као акционар у компанији „Станбриџ” која послује преко Бахама.

Милан Поповић, српски „краљ бакра” повезан је са компанијама „Рашан копер компани лимитид” и „Рашан копер компани трејд”. У новој бази података Поповић је представљен као директор ове две компаније које су 2004. године основане на Кипру, а послују преко Британских Девичанских Острва. Руски тајкун Игор Алтушкин један је од Поповићевих формалних шефова, тачније један је од власника ове две компаније вредне више од 30 милиона долара. Алтушкиново богатство „Форбс” је проценио на око 1,2 милијарде долара.

Међу „српским панамцима” налази се и бивши директор „Дунав храна групе” Слободан Петровић.

Иначе, „Дунав храна групу” основао је инвестициони фонд „Салфорд”. Управо је Петровић представљен као директор компаније „Салфорд капитал партнерс” основане 2011. године у Лондону а која послује преко Британских Девичанских острва.

На списку оних који послују у офшор зонама а бораве у Србији је Викторија Боклах, која има власнички удео у „БЛ медија групи”, а у Србији се помињала као члан Управног одбора кабловског провајдера СББ.

Своје место на овом списку нашао је и Синиша Богићевић, који је према подацима конзорцијума, акционар у „Мовбреј системима”, а био је и члан УО „Фиделинка”, као и извесни Зоран Поповић директор „Хардеман лимитед групе” основане у јуну 1998. која послује преко Девичанских Острва. Његова регистрована адреса је у Змај Јовиној улици у Београду.

Занимљиво је истаћи да се међу адресама, које су повезане са офшор пословањем, налази и улица Хумска 1, много познатија као адреса стадиона ФК „Партизан”. Доскорашњи директор овог клуба био је Зоран Поповић, али није разјашњено да ли је реч о пукој случајности или стварној повезаности Поповића са егзотичним дестинацијама.

Међу најзанимљивијима адресама свакако је и локација на којој се налази ТЦ „Ушће”. Булевар Михајла Пупина званична је адреса особе под именом Стивен Ернест Сајкс, акционара „Пацифик суперкул ЛТД” основаног 2005. године на Британским Девичанским Острвима које послује преко Хонгконга.

Осим Београда, објављене су адресе компанија или појединаца из Новог Сада, Сјенице, Пожаревца или Прељине код Чачка. Једна офшор компанија рецимо регистрована је у улици Незнаног јунака у Сјеници где је пријављен извесни Американац Мајкл Винер, док је у Прељинама адреса службеника предузећа „Novata Limitid” (Енглеска) која је акционар у „Rokover Risursis Limitid” основаној 1999. године на Британским Девичанским Острвима. Колико год да су објављени подаци потресли светску јавност остало је мноштво информација под велом тајне.

Објављивању нових података претходило је писмо НН лица, тачније „Џон Доа” (устаљен назив за НН лице на енглеском говорном подручју) које се представља као извор података у овој афери. Немачки „Зидојче цајтунг” објавио је у петак писмо овог непознатог извора који је први пут одлучио да каже да је податке почео да открива због указивања на „скалу неправде” у свету. У свом писму помиње најпознатијег светског узбуњивача Едварда Сноудена наводећи да он мора бити дочекан као херој, а да Европска комисија, Велика Британија и САД морају заштитити људе који откривају ову врсту осетљивих личних података.

Разлика између Сноудена и Међународног конзорцијума истраживачких новинара је велика. За званични Вашингтон Сноуден представља издајника, док управо они финансирају пословање Центра за јавни интегритет који је покренуо новинарски конзорцијум ИЦИЈ.

Након објављивања ове афере у светским медијима се надугачко спекулисало о позадини ове афере, а поставља се питање да ли је случајно други део документа објављен управо сада. Или је то део неког плана.

Медији су извештавали како је „Панама папирима” „гађан” руски председник Владимир Путин, што је била и једна од теза „Викиликса”. Ипак, руски председник није нађен у бази података Међународног конзорцијума истраживачких новинара, али су га са офшор фирмом повезали преко пријатеља из детињства. Путин је демантовао ове тврдње. Према другој теорији циљ „Панама папирa” је да се САД представе као најбезбеднија дестинација за пословање.

Ово је трећи пут од избијања светске кризе 2008. године да Међународни конзорцијум истраживачких новинара објављује масовна цурења података о разним светским офшор дестинацијама. Тиме су компромитовани многи порески рајеви од Девичанских Острва преко Кипра до Луксембурга и Панаме. Премијер Исланда Сигмундур Давид Гунлогсон дао је оставку, а углед британског премијера Дејвида Камеруна озбиљно је уздрман. Ипак, поставља се питање да ли су покретачи ове афере задовољни постигнутим резултатима.