Javna preduzeća povećala plate pre izbora

U junu neće biti četvrte i pete revizije aranžmana s MMF-om ukoliko ne bude formirana nova vlada, izjavio je juče Stojan Stamenković, koordinator biltena „Mesečne analize i trendovi” (MAT) odgovarajući na pitanja novinara kako će se nedavno održani izbori odraziti na ekonomiju do kraja godine.

Inače, i sam Stamenković je rekao da je teško očekivati da će nova vlada imati pun kapacitet pre jeseni, a zbog toga se može očekivati zastoj u kreditnoj aktivnosti banaka, a samim tim i u investicijama.

Prema oceni Ivana Nikolića, saradnika MAT-a, statistički podaci o ekonomskoj aktivnosti u martu su povoljni i pokazuju da su izbori prošli bez posledica po privrednu aktivnost. Međugodišnji rast bruto domaćeg proizvoda (BDP), svega što privreda stvori za godinu dana, je 3,5 odsto, a glavni izvor rasta su izvoz i investicije iako, za sada, još nema preciznijih podataka o investicijama.

Rast zarada u martu je bio izrazit i iznosio je 6,4 odsto čemu su najviše doprinele plate u javnim državnim preduzećima s rastom od 11,9 odsto i javna lokalna preduzeća s rastom od 4,3 odsto.

– U januaru i februaru nije bilo povećanja pa je pitanje šta je uzrok tog rasta zarada. Pitanje je da li su to izbori i da li će ti troškovi uticati na povećanje budžetskih troškova u narednom periodu, ocenio je Stamenković.

On je predočio i da su smanjene devizne rezerve Narodne banke (NBS), jer je ona zbog jakih pritisaka da dinar oslabi od početka godine snažno intervenisala na međubankarskom deviznom tržištu prodajom 680 miliona evra.

Stamenković je dodao i da se, uprkos usvojenoj strategiji za rešavanje problematičnih kredita, nismo mnogo pomerili što je i delimičan razlog što nema veće kreditne aktivnosti, kao ni očekivanog investicionog ciklusa. Bankarski plasmani su, inače, povećani samo stanovništvu, ali ne i privredi što nije dobro s gledišta investicija.

On je prokomentarisao i prošlogodišnja očekivanja da bi železara u Smederevu mogla da posluje rentabilno nazvavši to iluzornim, jer je ona celu godinu radila sa gubitkom. Proizvodnja gvožđa je, prema statističkim podacima, u padu i može se očekivati međugodišnji pad u prvom tromesečju za više od petine.

Od kragujevačkog „Fijata” ne stižu dobre vesti, jer je proizvodnja u padu, pa će se u jednom trenutku postaviti i pitanje rentabilnosti. „Nije poznato zašto nema novog modela”, rekao je Stamenković.

U martu su potvrđeni trendovi iz prva dva meseca, a to su da raste potrošnja u prometu na malo, da je inflacija niska i da je budžetski deficit niži od planiranog.

Na pitanje šta će biti ekonomski prioriteti nove vlade Ivan Nikolić je rekao da su najavljena neka otpuštanja, ali ne u velikom obimu što je, po njemu, sprovodivo. Određene probleme na kraći rok očekuje i u javnim preduzećima, ali sumnja da će država uspeti značajnije da smanji subvencije železnici, jer takvu pomoć daju i druge države.

Miladin Kovačević, saradnik MAT-a, rekao je da očekuje da se nastavi fiskalna konsolidacija, kao i da se završi privatizacija preostalih strateških preduzeća. Takođe, očekuje i konsolidaciju javnih preduzeća poput EPS-a, železnice, kao i reforme zdravstva, obrazovanja, lokalne samouprave, penzijskog sistema, upravljanja javnom imovinom, kao reformu socijalnih funkcija države.