Јавна предузећа повећала плате пре избора

У јуну неће бити четврте и пете ревизије аранжмана с ММФ-ом уколико не буде формирана нова влада, изјавио је јуче Стојан Стаменковић, координатор билтена „Месечне анализе и трендови” (МАТ) одговарајући на питања новинара како ће се недавно одржани избори одразити на економију до краја године.

Иначе, и сам Стаменковић је рекао да је тешко очекивати да ће нова влада имати пун капацитет пре јесени, а због тога се може очекивати застој у кредитној активности банака, а самим тим и у инвестицијама.

Према оцени Ивана Николића, сарадника МАТ-а, статистички подаци о економској активности у марту су повољни и показују да су избори прошли без последица по привредну активност. Међугодишњи раст бруто домаћег производа (БДП), свега што привреда створи за годину дана, је 3,5 одсто, а главни извор раста су извоз и инвестиције иако, за сада, још нема прецизнијих података о инвестицијама.

Раст зарада у марту је био изразит и износио је 6,4 одсто чему су највише допринеле плате у јавним државним предузећима с растом од 11,9 одсто и јавна локална предузећа с растом од 4,3 одсто.

– У јануару и фебруару није било повећања па је питање шта је узрок тог раста зарада. Питање је да ли су то избори и да ли ће ти трошкови утицати на повећање буџетских трошкова у наредном периоду, оценио је Стаменковић.

Он је предочио и да су смањене девизне резерве Народне банке (НБС), јер је она због јаких притисака да динар ослаби од почетка године снажно интервенисала на међубанкарском девизном тржишту продајом 680 милиона евра.

Стаменковић је додао и да се, упркос усвојеној стратегији за решавање проблематичних кредита, нисмо много померили што је и делимичан разлог што нема веће кредитне активности, као ни очекиваног инвестиционог циклуса. Банкарски пласмани су, иначе, повећани само становништву, али не и привреди што није добро с гледишта инвестиција.

Он је прокоментарисао и прошлогодишња очекивања да би железара у Смедереву могла да послује рентабилно назвавши то илузорним, јер је она целу годину радила са губитком. Производња гвожђа је, према статистичким подацима, у паду и може се очекивати међугодишњи пад у првом тромесечју за више од петине.

Од крагујевачког „Фијата” не стижу добре вести, јер је производња у паду, па ће се у једном тренутку поставити и питање рентабилности. „Није познато зашто нема новог модела”, рекао је Стаменковић.

У марту су потврђени трендови из прва два месеца, а то су да расте потрошња у промету на мало, да је инфлација ниска и да је буџетски дефицит нижи од планираног.

На питање шта ће бити економски приоритети нове владе Иван Николић је рекао да су најављена нека отпуштања, али не у великом обиму што је, по њему, спроводиво. Одређене проблеме на краћи рок очекује и у јавним предузећима, али сумња да ће држава успети значајније да смањи субвенције железници, јер такву помоћ дају и друге државе.

Миладин Ковачевић, сарадник МАТ-а, рекао је да очекује да се настави фискална консолидација, као и да се заврши приватизација преосталих стратешких предузећа. Такође, очекује и консолидацију јавних предузећа попут ЕПС-а, железнице, као и реформе здравства, образовања, локалне самоуправе, пензијског система, управљања јавном имовином, као реформу социјалних функција државе.