Na Avali i Košutnjaku najviše zaraženih krpelja

Najviše krpelja ovog proleća je u Košutnjaku, na Avali, u Topčideru, Jajincima i Lipovičkoj šumi, pokazuju najnoviji rezultati ispitivanja terena u 16 opština, koje obavlja Zavod za biocide i medicinsku ekologiju. Najveći broj zaraženih paukolikih zglavkara registrovan je u Košutnjaku i na Avali. Stručnjaci zavoda naglašavaju da se svi lokaliteti tretiraju registrovanim preparatima, u toku proleća i jeseni, u vreme njihove najveće aktivnosti, jer krpelji mogu biti opasni prenosioci zaraznih bolesti, kao što su lajmska ili krpeljski encefalitis. Baš zbog toga sugrađani moraju da budu na oprezu dok uživaju u prirodi.

– Uzorke krpelja sakupljamo i dostavljamo u laboratoriju zavoda gde se utvrđuje njihova brojnost i rade se analize na prisustvo bakterije „borelije burgdorferi”. U prestonici je ustanovljeno prisustvo tri vrste krpelja, a kod četvrtine jedinki iz vrste koje su najčešće u gradu, utvrđeno je prisustvo bakterije „borelije” koja izaziva lajmsku bolest – navodi Radmila Zlatić Sibinović, biolog u Zavodu za biocide, podsećajući da se suzbijanje ovih parazita radi na površinama koje su unapred naznačene kao mesta gde boravi veliki broj ljudi i kućnih ljubimaca, a to su najveći parkovi, park-šume, izletišta, sportski tereni... Ukoliko je u pitanju javna površina, ekipe izlaze na teren i  po prijavi građana.

Lekari podsećaju da je proleće pravo vreme kada iz trave, sa niskog rastinja i krošnji, počinju da vrebaju paraziti koji se hrane sisanjem krvi životinja i čoveka. Ubod ove napasti je bezbolan i neprimetan, ali je veći problem to što krpelj može da bude domaćin bakterije koja izaziva lajmsku bolest. Pre tri godine Sekretarijat za zdravstvo finansirao je projekat besplatnog utvrđivanja prisustva neželjene bakterije kod 400 pacijenata za koje se „zakačio” krpelj. U Zavodu za biocide gde su se sprovodila ova ispitivanja i u toku 2015. mogle su da se urade besplatne analize, doduše samo za decu, ali od ove sezone to više nije moguće.

– Za takav posao smo u potpunosti kadrovski opremljeni i imamo neophodnu aparaturu za analize. Zbog ograničenog broja testova i novca, ove sezone nećemo raditi analizu krpelja skinutih sa najmlađih pacijenata, već samo onih ulovljenih u prirodi, što je inače i naša redovna procedura još od februara – poručuju u zavodu.

Jedina zdravstvena ustanova koja krpelje zvanično pregleda na prisustvo „borelije” pomoću mikroskopa sa tamnim poljem jeste Vojnomedicinska akademija. Pregled na Institutu za epidemiologiju VMA moguće je obaviti svakog radnog dana od 7.30 do 15.30 časova. Uput izabranog lekara nije potreban, a van radnog vremena odstranjivanje krpelja omogućeno je u Centru za hitnu pomoć VMA. Nadležni napominju da u toku sezone dnevno u proseku imaju između 30 i 70 pacijenata i pregledaju do 50 krpelja. Van radnog vremena, u toku dežurstva, obradi se još dvadesetak građana.

--------------------------------------------------------------------

KORACI PREVENCIJE

1. Preduzmite sve mere da vas krpelj uopšte ne ubode

2. Ukoliko primetite krpelja na svojoj koži, javite se lekaru da ga što pre ukloni

3. Donesite krpelja na Institut za epidemiologiju radi ispitivanja njegove zaraženosti

4. Ukoliko je krpelj bio zaražen konsultujte se sa epidemiologom i postupajte po nalozima vašeg lekara. U zavisnosti od više faktora oni će doneti odluku da li je potrebno dalje lečenje

5. Obavezno pratite zdravstveno stanje mesec dana posle uboda. Ako se bilo gde na telu javi crvenilo koje liči na koncentrične crvenkaste krugove ili povišena telesna temperatura, glavobolja, bolovi u mišićima i zglobovima ili uvećanje limfnih žlezda u blizini mesta uboda krpelja, javite se infektologu

Potrebno je:

– Izbegavati šetnju, posebno bosih nogu kroz visoku travu, žbunje, kao i ležanje na travi

– Nositi garderobu dugačkih rukava i nogavica svetlijih boja, zatvorenu obuću i čarape

– Koristiti supstance za zaštitu, ali oni ne pružaju potpunu sigurnost

– Temeljno prekontrolisati kožu, naročito nežnije delove, posle šetnje u prirodi

– Detaljno prekontrolisati kućne ljubimce jer prenose i rasejavaju krpelje

– Održavati dvorišne površine