Od Monea do Pikasa

Specijalno za „Politiku”
Beč – U Albertini, najpoznatijoj i najraskošnijoj bečkoj galeriji, do 6. aprila ove godine traje izložba „Od Monea do Pikasa – Batliner kolekcija”. I pored skandala izazvanog člankom objavljenom u austrijskom nedeljniku „Profil”, u kojem je na videlo izašao podatak da je jedanaest originala zamenjeno kopijama – između ostalih, jedno Renoarovo i tri Sezanova platna kao i četiri akvarela Emila Noldea i tri rada Ota Milera – kvalitet i ponuda ove izložbe, koja pokazuje prelaz od figurativne do apstraktne umetnosti, ne daju se osporiti.

Zbog, uvek primamljivih, ponuda Albertinu je od 2003. posetilo skoro četiri miliona ljudi, a ni novootkrivena tajna o izloženim falsifikatima nije sprečila da se u njen izložbeni prostor dnevno sliva nekoliko hiljada posetilaca. Umesto „već viđenog”, na šta bi možda zbog svih retrospektiva koje su u svom naslovu nosile Pikasovo ili Moneovo ime naslov ove izložbe mogao da ukaže, posetioce dočekuje veoma interesantna i šarolika kolekcija remek-dela nekih od najznačajnijih umetnika poznog 19. i prve polovine 20. veka. Najmanje iznenađenje je to što izložba počinje tematskim uvodom u impresionizam, jedan od najbitnijih umetničkih pokreta u istoriji modernog slikarstva, takođe veoma popularnog u miljeu značajnijih svetskih kolekcionara.

Taj, večito čarobni, ulazak u svet Monea, Renoara, Degaa, Tuluza-Lotreka, Pisaroa i Sezana u sanjive pejzaže svežih tonova, taj vedri duh impresionista koji su najmračnije kutke pretvarali u ljudske i pristupačne, izopštenike društva u simpatične bitange ili „ženske” sa šarmom a srednji sloj građanstva u idilično-zamišljenu socijalnu klasu, ujedno je i najomiljenija stanica izložbe. Slede fovizam, neoimpresionizam, kubizam, suprematizam, ekspresionizam, nadrealizam, ruska avangarda i apstraktni ekspresionizam. Od umetnika su posebno mesto, svoje „autonomne niše”, dobili Edvard Munk, pozno stvaralaštvo Braka i Pikasa, Oskar Kokoška, Alberto Đakometi, Roj Lihtenštajn, Iv Klajn i Fransis Bejkon.

(/slika2)Značajan podatak jeste da je kolekcija Batliner koja broji 500 umetničkih dela prešla na trajnu pozajmicu u Albertinu maja prošle godine i da naziv „Od Monea do Pikasa – Batliner kolekcija” nije sasvim korektan opis onoga što se na izložbi pokazuje. U ovoj postavci nalazi se veliki broj umetničkih dela koje je Albertina nabavila već 1920-ih, između ostalih Maneova, Sezanova, Munkova i rana Pikasova platna. Pored toga, treba spomenuti i 50 ulja na platnu, grafika i crteža Pola Klea, Lionela Fajningera i Vasilija Kandinskog, koji potiču iz privatne kolekcije švajcarskog bračnog para Eve i Matijasa Forberga.

Po završetku ove retrospektive, Albertina planira da napravi permanentnu izložbu na kojoj će posetioci moći da vide dela koja sežu od francuskog impresionizma do engleske i američke umetnosti posleratnih godina. To će biti prva stalna postavka na kojoj će klasična moderna da se predstavi u celosti i grafikom i uljima na platnu. Takođe je interesantno da će se čitav izložbeni prostor, posle petogodišnjeg renoviranja nekadašnjih raskošnih odaja rezidencije, uvećati za 2000 kvadratnih metara.

Naziv aktuelne izložbe „Od Monea do Pikasa” je referenca na Batlinerovu strast prema Moneovoj seriji „Lokvanja” i Pikasovom poznom slikarstvu. Tokom prve dve decenije kolekcionarstva, sakupljao je isključivo radove ova dva majstora da bi, krajem 20. veka, proširio svoje interesovanje i na ostale pravce modernog slikarstva. Iako je tematski podeljena, izložba nije zamišljena da izvrši rigidnu podelu na pravce i stilove. Prelaz između tematskih stanica teče postepeno, nekada uz vrlo minimalne finese što je rezultat preciznog izbora dela, takozvanih „vesnika” novih slikarskih pravaca. Važno mesto je dodeljeno kubizmu – Pikasu i Braku, kao bitnoj prekretnici na putu ka apstraktnom, ali i nadrealizmu jednog Maksa Ernsta, Huana Miroa, Pola Klea i Renea Magrita. Zasebnu odaju su dobili i pripadnici ruske avangarde: El Lisicki, Kazimir Maljevič, Pavel Filonov, Ljubov Popova, Aleksandra Ekster i Nikolaj Svetin.

Jedna od najposećenijih ali i najmanjih prostorija je ona u kojoj su privremen dom pronašli radovi Edvarda Munka: „Mesečina 1”, „Poljubac 4”, „Madona”, „Devojka crvene kose i zelenih očiju” i „Zimski pejzaž”.

Krug se zatvara klasičnim primerima apstraktnog ekspresionizma i novog realizma, prvog zastupljenog kroz dela Apela, Rotka i Njumana, a drugog kroz Iva Klajna.