Од Монеа до Пикаса

Специјално за „Политику”
Беч – У Албертини, најпознатијој и најраскошнијој бечкој галерији, до 6. априла ове године траје изложба „Од Монеа до Пикаса – Батлинер колекција”. И поред скандала изазваног чланком објављеном у аустријском недељнику „Профил”, у којем је на видело изашао податак да је једанаест оригинала замењено копијама – између осталих, једно Реноарово и три Сезанова платна као и четири акварела Емила Нолдеа и три рада Ота Милера – квалитет и понуда ове изложбе, која показује прелаз од фигуративне до апстрактне уметности, не дају се оспорити.

Због, увек примамљивих, понуда Албертину је од 2003. посетило скоро четири милиона људи, а ни новооткривена тајна о изложеним фалсификатима није спречила да се у њен изложбени простор дневно слива неколико хиљада посетилаца. Уместо „већ виђеног”, на шта би можда због свих ретроспектива које су у свом наслову носиле Пикасово или Монеово име наслов ове изложбе могао да укаже, посетиоце дочекује веома интересантна и шаролика колекција ремек-дела неких од најзначајнијих уметника позног 19. и прве половине 20. века. Најмање изненађење је то што изложба почиње тематским уводом у импресионизам, један од најбитнијих уметничких покрета у историји модерног сликарства, такође веома популарног у миљеу значајнијих светских колекционара.

Тај, вечито чаробни, улазак у свет Монеа, Реноара, Дегаа, Тулуза-Лотрека, Писароа и Сезана у сањиве пејзаже свежих тонова, тај ведри дух импресиониста који су најмрачније кутке претварали у људске и приступачне, изопштенике друштва у симпатичне битанге или „женске” са шармом а средњи слој грађанства у идилично-замишљену социјалну класу, уједно је и најомиљенија станица изложбе. Следе фовизам, неоимпресионизам, кубизам, супрематизам, експресионизам, надреализам, руска авангарда и апстрактни експресионизам. Од уметника су посебно место, своје „аутономне нише”, добили Едвард Мунк, позно стваралаштво Брака и Пикаса, Оскар Кокошка, Алберто Ђакомети, Рој Лихтенштајн, Ив Клајн и Франсис Бејкон.

(/slika2)Значајан податак јесте да је колекција Батлинер која броји 500 уметничких дела прешла на трајну позајмицу у Албертину маја прошле године и да назив „Од Монеа до Пикаса – Батлинер колекција” није сасвим коректан опис онога што се на изложби показује. У овој поставци налази се велики број уметничких дела које је Албертина набавила већ 1920-их, између осталих Манеова, Сезанова, Мункова и рана Пикасова платна. Поред тога, треба споменути и 50 уља на платну, графика и цртежа Пола Клеа, Лионела Фајнингера и Василија Кандинског, који потичу из приватне колекције швајцарског брачног пара Еве и Матијаса Форберга.

По завршетку ове ретроспективе, Албертина планира да направи перманентну изложбу на којој ће посетиоци моћи да виде дела која сежу од француског импресионизма до енглеске и америчке уметности послератних година. То ће бити прва стална поставка на којој ће класична модерна да се представи у целости и графиком и уљима на платну. Такође је интересантно да ће се читав изложбени простор, после петогодишњег реновирања некадашњих раскошних одаја резиденције, увећати за 2000 квадратних метара.

Назив актуелне изложбе „Од Монеа до Пикаса” је референца на Батлинерову страст према Монеовој серији „Локвања” и Пикасовом позном сликарству. Током прве две деценије колекционарства, сакупљао је искључиво радове ова два мајстора да би, крајем 20. века, проширио своје интересовање и на остале правце модерног сликарства. Иако је тематски подељена, изложба није замишљена да изврши ригидну поделу на правце и стилове. Прелаз између тематских станица тече постепено, некада уз врло минималне финесе што је резултат прецизног избора дела, такозваних „весника” нових сликарских праваца. Важно место је додељено кубизму – Пикасу и Браку, као битној прекретници на путу ка апстрактном, али и надреализму једног Макса Ернста, Хуана Мироа, Пола Клеа и Ренеа Магрита. Засебну одају су добили и припадници руске авангарде: Ел Лисицки, Казимир Маљевич, Павел Филонов, Љубов Попова, Александра Екстер и Николај Светин.

Једна од најпосећенијих али и најмањих просторија је она у којој су привремен дом пронашли радови Едварда Мунка: „Месечина 1”, „Пољубац 4”, „Мадона”, „Девојка црвене косе и зелених очију” и „Зимски пејзаж”.

Круг се затвара класичним примерима апстрактног експресионизма и новог реализма, првог заступљеног кроз дела Апела, Ротка и Њумана, а другог кроз Ива Клајна.