Registar matičnih ćelija je naše nacionalno blago

Srbija ne zaostaje mnogo za najrazvijenijim evropskim zdravstvenim sistemima u primeni matičnih ćelija, pre svega kod transplantacija ćelija kostne srži kod malignih bolesti krvi. Sve vrste i svi oblici transplantacije matičnih ćelija rade se i u Srbiji i to na Vojnomedicinskoj akademiji u Beogradu, u Institutu za majku i dete, Kliničkom centru Srbije i Institut za onkologiju u Sremskoj Kamenici, tvrdi profesor dr Bela Balint, dopisni član Srpske akademije nauka i umetnosti, specijalista transfuziologije i subspecijalista hematologije.

Matične ćelije se koriste u tradicionalnoj, konvencionalnoj transplantaciji, najčešće kod obolelih od oboljenja krvi odnosno različitih vrsta leukemija, ali i u regenerativnoj medicini. U ovoj grani, mnogi vide budućnost medicine u lečenju mnogih oboljenja od Alchajmerove bolesti do dijabetesa.

Godišnje se u našoj zemlji uradi oko 150 autolognih transplantacija matičnim ćelijama i do 50 alogenih transplantacija. Razliku između ove dve transplantacije objašnjava dr Balint:

– Kod autolognih transplantacija, bolesnik je sam sebi davalac matičnih ćelija. Za vreme remisije, odnosno oporavka, od samog pacijenata se prikupe ćelije kostne srži, koje se prečišćavaju, zamrzavaju i čuvaju na minus 140 stepeni Celzijusa. Pošto pacijent primi velike doze hemioterapije ili posle zračenja, ranije uzete ćelije mu se vraćaju. Ova procedura se na VMA radi još od 1996. godine. Kod alogenih transplantacija, matične ćelije se dobijaju od druge osobe koja može biti srodnik pacijentu, brat ili sestra na primer, ali češće ćelije za presađivanje se dobijaju od treće osobe, za koju je utvrđeno da ima potpunu tkivnu podudarnost sa pacijentom. Takvih transplantacija u Srbiji uradimo 20 do 50 godišnje – naglašava naš sagovornik.

Kao predsednik Naučnog odbora dvodnevnog međunarodnog simpozijuma, koji počinje danas u Beogradu, naš sagovornik je moderator teme „Matične ćelije i njihova primena u terapiji” i domaćin učesnicima ovog naučnog skupa. Simpozijum je organizovalo nekoliko medicinskih udruženja, uz podršku Regionalne Lekarske komore Beograda, a teme simpozijuma su transplantacija organa i tkiva, organizacija Hitne pomoći i saradnja sa medicinskom dijasporom. Na njemu će učestvovati naši lekari, koji su u svetskoj nauci postigli zavidna zvanja i ugled u istraživanju ove oblasti, poput prof. dr Mirjane Pavlović i prof. dr Mirjane Maletić Savatić iz SAD, prof. dr Zorana Ivanovića iz Francuske.

Dr Balint kaže da se po obučenosti, ali i opremi i poštovanju procedura lečenjem matičnim ćelijama uslovi u srpskim zdravstvenim ustanovama ne razlikuju mnogo od onih kakvi postoje u evropskim centrima. Ipak, činjenica je da to ne sprečava mnoge pacijente da u inostranstvu traže lekarsku pomoć za ove procedure. Naš sagovornik kaže kako kao i u svim drugim oblastima i u ovoj postoji, na sreću, mali broj pacijenata, koji neopravdano veruju da je sve što se radi u Evropi bolje, modernije i efikasnije nego u Srbiji, što u ovom konkretnom slučaju, tvrdi dr Balint nije istina.

– Autologne transplantacije matičnim ćelijama u evropskim centrima koštaju od 80.000 do 100.000 evra, a od nesrodnih davalaca od 250.000 do 300.000 evra. Kod nas ove intervencije koštaju pet do 10 puta manje, a tvrdim da naši lekari ni po čemu ne zaostaju za kolegama u evropskim centrima i naši pacijenti to znaju – kaže prof dr Balint, koji je prvu transplantaciju matičnih ćelija uradio pre tačno 33 godine na VMA, a u međuvremenu se usavršavao u Londonu i Budimpešti i mnogim drugim medicinskim centrima.

Naš sagovornik kaže da je istina da su se u Srbiji do pre tri-četiri godine autologne transplantacije matičnim ćelijama radile samo kada su ćelije mogle da budu uzete od srodnika, brata ili sestre, jer nismo bili deo svetskog registra matičnih ćelija.

– U Institutu za transfuziologiju formirali smo Nacionalni registar potencijalnih davalaca matičnih ćelija. U njemu su sadržani podaci oko 3.000 davalaca – živih ljudi koji će po potrebi biti davaoci ovih ćelija i to nekoj nesrodnoj osobi u svojoj ili drugoj zemlji. Makar i skroman, registar je naše nacionalno blago, ali i dovoljan da se priključimo svetskom registru. Podaci o pacijentima su maksimalno zaštićeni i postupa se po strogim kriterijumima. Praktično, mi smo ovim registrom kupili „kartu” i prijavljujemo se drugim zemljama kada tražimo podudarnog davaoca matičnih ćelija za naše pacijente. Od 60 urađenih transplantacija na VMA, interesantno je da smo ćelije za 45 dobili iz nemačkih centara, koji očigledno imaju razvijenu kulturu prijavljivanja i darivanja matičnih ćelija – navodi naš sagovornik.

Registar treba razlikovati od banke matičnih ćelija, u kojem se čuvaju matične ćelije u zamrznutom stanju. Dr Balint navodi da na VMA trenutno u banci ima oko 200 doza zamrznutih matičnih ćelija, što je dovoljno za 100 transplantacija godišnje.