Регистар матичних ћелија је наше национално благо

Србија не заостаје много за најразвијенијим европским здравственим системима у примени матичних ћелија, пре свега код трансплантација ћелија костне сржи код малигних болести крви. Све врсте и сви облици трансплантације матичних ћелија раде се и у Србији и то на Војномедицинској академији у Београду, у Институту за мајку и дете, Клиничком центру Србије и Институт за онкологију у Сремској Каменици, тврди професор др Бела Балинт, дописни члан Српске академије наука и уметности, специјалиста трансфузиологије и субспецијалиста хематологије.

Матичне ћелије се користе у традиционалној, конвенционалној трансплантацији, најчешће код оболелих од обољења крви односно различитих врста леукемија, али и у регенеративној медицини. У овој грани, многи виде будућност медицине у лечењу многих обољења од Алцхајмерове болести до дијабетеса.

Годишње се у нашој земљи уради око 150 аутологних трансплантација матичним ћелијама и до 50 алогених трансплантација. Разлику између ове две трансплантације објашњава др Балинт:

– Код аутологних трансплантација, болесник је сам себи давалац матичних ћелија. За време ремисије, односно опоравка, од самог пацијената се прикупе ћелије костне сржи, које се пречишћавају, замрзавају и чувају на минус 140 степени Целзијуса. Пошто пацијент прими велике дозе хемиотерапије или после зрачења, раније узете ћелије му се враћају. Ова процедура се на ВМА ради још од 1996. године. Код алогених трансплантација, матичне ћелије се добијају од друге особе која може бити сродник пацијенту, брат или сестра на пример, али чешће ћелије за пресађивање се добијају од треће особе, за коју је утврђено да има потпуну ткивну подударност са пацијентом. Таквих трансплантација у Србији урадимо 20 до 50 годишње – наглашава наш саговорник.

Као председник Научног одбора дводневног међународног симпозијума, који почиње данас у Београду, наш саговорник је модератор теме „Матичне ћелије и њихова примена у терапији” и домаћин учесницима овог научног скупа. Симпозијум је организовало неколико медицинских удружења, уз подршку Регионалне Лекарске коморе Београда, а теме симпозијума су трансплантација органа и ткива, организација Хитне помоћи и сарадња са медицинском дијаспором. На њему ће учествовати наши лекари, који су у светској науци постигли завидна звања и углед у истраживању ове области, попут проф. др Мирјане Павловић и проф. др Мирјане Малетић Саватић из САД, проф. др Зорана Ивановића из Француске.

Др Балинт каже да се по обучености, али и опреми и поштовању процедура лечењем матичним ћелијама услови у српским здравственим установама не разликују много од оних какви постоје у европским центрима. Ипак, чињеница је да то не спречава многе пацијенте да у иностранству траже лекарску помоћ за ове процедуре. Наш саговорник каже како као и у свим другим областима и у овој постоји, на срећу, мали број пацијената, који неоправдано верују да је све што се ради у Европи боље, модерније и ефикасније него у Србији, што у овом конкретном случају, тврди др Балинт није истина.

– Аутологне трансплантације матичним ћелијама у европским центрима коштају од 80.000 до 100.000 евра, а од несродних давалаца од 250.000 до 300.000 евра. Код нас ове интервенције коштају пет до 10 пута мање, а тврдим да наши лекари ни по чему не заостају за колегама у европским центрима и наши пацијенти то знају – каже проф др Балинт, који је прву трансплантацију матичних ћелија урадио пре тачно 33 године на ВМА, а у међувремену се усавршавао у Лондону и Будимпешти и многим другим медицинским центрима.

Наш саговорник каже да је истина да су се у Србији до пре три-четири године аутологне трансплантације матичним ћелијама радиле само када су ћелије могле да буду узете од сродника, брата или сестре, јер нисмо били део светског регистра матичних ћелија.

– У Институту за трансфузиологију формирали смо Национални регистар потенцијалних давалаца матичних ћелија. У њему су садржани подаци око 3.000 давалаца – живих људи који ће по потреби бити даваоци ових ћелија и то некој несродној особи у својој или другој земљи. Макар и скроман, регистар је наше национално благо, али и довољан да се прикључимо светском регистру. Подаци о пацијентима су максимално заштићени и поступа се по строгим критеријумима. Практично, ми смо овим регистром купили „карту” и пријављујемо се другим земљама када тражимо подударног даваоца матичних ћелија за наше пацијенте. Од 60 урађених трансплантација на ВМА, интересантно је да смо ћелије за 45 добили из немачких центара, који очигледно имају развијену културу пријављивања и даривања матичних ћелија – наводи наш саговорник.

Регистар треба разликовати од банке матичних ћелија, у којем се чувају матичне ћелије у замрзнутом стању. Др Балинт наводи да на ВМА тренутно у банци има око 200 доза замрзнутих матичних ћелија, што је довољно за 100 трансплантација годишње.