Srce se brani na frontu protiv cigareta

Kako smanjiti broj umrlih od bolesti srca i krvnih sudova? Savet koji je učesnicima u Beogradu upravo održanog kongresa Evropskog udruženja za kardiovaskularnu i endovaskularnu hirurgiju (ESCVS) dao prof. dr Ričard Peto svodi se na jednostavnu instrukciju – otvorite front protiv pušenja! Ovaj britanski ekspert za medicinsku statistiku i epidemiologiju, profesor univerziteta Oksford, za svoju beskompromisnu borbu protiv pušenja od engleske kraljice 1999. dobio je titulu sera. Zovu ga i „napašću”, noćnom morom duvanske industrije.

Doktorima koji se sa posledicama pušenja bore u operacionim salama na skupu u Beogradu poručio je da postoje tri stvari koje efektno mogu da smanje smrtnost od kardiovaskularnih bolesti: da se povećaju porezi na duvan, da se cene cigareta dupliraju ili čak utrostruče i da se prepolovi potrošnja cigareta. Eliminisanjem nikotina kao uzročnika raka i kardiovaskularnih bolesti, nacionalni budžeti za zdravstvo raspolagali bi znatnim sredstvima koja bi mogla da budu iskorišćena u lečenju drugih bolesti.

O tome kako se sa ovom lošom navikom izboriti, učesnicima kongresa Evropskog udruženja za kardiovaskularnu i endovaskularnu hirurgiju u Beogradu je govorio i ser Ričard Peto, britanski ekspert koga nazivaju „noćnom morom” duvanske industrije

U debati koja je usledila, dr Marijan Zembala, inače poljski ministar zdravlja, podsetio je ser Petoa da bi velika pobeda bila zabrana reklamiranja cigareta. Britanski ekspert se sa sugestijom delimično složio i ponovio da bi se odlučna bitka dobila poskupljenjem cigareta i visokim porezima.

Inače, Britanija prednjači po cenama cigareta u Evropskoj uniji – u proseku, nešto više od 11 evra za paklicu, što je gotovo 1,5 evra skuplje nego u drugoplasiranoj Irskoj i skoro tri evra više nego u trećeplasiranoj Francuskoj. Od preporuka da se cenovnom politikom suzbije pušenje, u EU su najdalje Litvanija, Letonija, Bugarska, Austrija i Češka, države u kojima paklica u proseku košta od dva do 3,5 evra. U Srbiji, cigarete proseno koštaju 1,2 evra, što nas uz Belorusiju svrstava u „pušačke rajeve” u konkurenciji zemalja van EU.

Da je pušenje jedan od glavnih faktora rizika za bolesti krvnih sudova, potvrđuje i vaskularni hirurg prof. dr Lazar Davidović.

– Aneurizma je proširenje krvnog suda, koje može da zahvati bilo koji krvni sud, a najčešće zahvata trbušnu aortu. Nije svaki pacijent obavezno pušač, ali ogromna većina jeste. Pušenje, povišeni nivo masnoća u krvi, visok krvni pritisak i gojaznost su glavni faktori rizika, a oni su kod našeg stanovništva veoma zastupljeni. Zato već godinama u Srbiji imamo ubedljivo najveći broj operacija aneurizmi, u poređenju sa evropskim zemljama. Ništa ne činimo ni kao pojedinci, ni kao društvo da promenimo loše navike – upozorava dr Davidović, inače i direktor Klinike za za vaskularnu hirurgiju KCS.

U okviru ove kongresne sesije, stručnjaci su polemisali o još jednoj kontroverznoj temi: da li je bolje obolelu i suženu srčanu, bubrežnu ili karotidnu arteriju lečiti klasičnom hirurškom intervencijom ili ugradnjom stenta.

– U vaskularnoj hirurgiji koplja se najviše lome kod bolesti aorte. Mnogi lekari, a pogotovu pacijenti, skloniji su minimalno agresivnim procedurama, odnosno ugradnji stenta. Lekar je dužan da pacijentu podrobno objasni koliki će efekat imati ugrađeni stent, a koliko operacija – kaže ovaj hirurg.

Ugradnja stenta ima prednost kod bolesnika koji osim bolesti aorte ima i hronična oboljenja pluća i bubrega, ili je arterija oštećena na hirurški nepristupačnom mestu. Ako je bolesnik na primer već imao operaciju na grudnom košu ili trbuhu, nova operacija je uvek rizičnija i u takvim slučajevima pacijentu je potrebno staviti stent.

– Za osobe do 65 godina, koje imaju aneurizmu trbušne aorte, a nemaju nikakvu značajnu bolest srca ili pluća – stent nije opcija. Za mladog čoveka  bolja je operacija, upravo zato da bi mogao da nastavi da živi kvalitetnim životom, još dve, tri decenije. Ako bi mu bio ugrađen stent, posle pet godina od ove intervencije šanse da se ponovo pojavi isti problem su 40 odsto – objasnio je u svom predavanju dr Lazar Davidović, koji je po završetku kongresa preuzeo funkciju predsednika Evropskog udruženja za kardiovaskularnu i endovaskularnu hirurgiju.