Upoznaj NATO da bi ga više voleo

Pripreme za samit NATO-a 8. i 9. jula u Varšavi traju već odavno, a poljska vlada, koja je izrazito evroskeptična ali isto toliko i proatlantski nastrojena, odlučila je da u školske programe uvrsti novi predmet – NATO. Kako je izvestio „Fajnenšel tajms”, u naredna dva meseca vlada će poljskim učenicima ponuditi mogućnost da četiri časa nedeljno uče o „najmoćnijoj vojnoj alijansi na svetu i koristima koje Poljska dobija članstvom u njoj”.

Sve škole u Poljskoj dobile su plan lekcija za učenike, koje obuhvataju teme od učešća poljskih trupa u NATO operacijama u Avganistanu do onih lokalnog tipa, poput procesa donošenja odluka za postavljanje vojne baze na poljskoj teritoriji. Portparol poljskog ministra spoljnih poslova potvrdio je detalje ovog plana i naglasio da su besplatne knjige o NATO-u već dopremljene u svaku školu i biblioteku u zemlji.

Kako piše dnevnik, pozivajući se na izvor iz poljskih odbrambenih krugova, novouvedeni školski časovi trebalo bi da pokažu „fundamentalnu ulogu NATO-a u nezavisnosti i suverenitetu Poljske”. Ovaj potez poljske vlade, uoči samita, tumači se kao deo napora vladajuće garniture da i kod svog stanovništva, ali i među saveznicima, naravno, kao i protivnicima, naglase značaj NATO-a za ovu državu: u odbrani suvereniteta i kao njenog najvažnijeg međunarodnog saveznika.

Generalni sekretar alijanse Jens Stoltenberg je već ranije najavio da će na samitu u Varšavi biti doneta odluka o jačanju trupa na istočnom krilu, odnosno da će biti doneta odluka o stalnom prisustvu trupa u Poljskoj. Ipak, uopšte nije izvesno da će takva odluka biti i doneta, jer u samoj alijansi ima dosta kritičara koji smatraju da bi takav potez predstavljao veliki izazov koji bi Rusiji dao povod za agresivne korake.

Poljske vlasti uporno su tražile postavljanje baza i stalno prisustvo vojnika NATO-a na njenoj teritoriji. Ministar spoljnih poslova Vitold Vaščikovski je pre mesec dana rekao da je Rusija opasniji neprijatelj nego tzv. Islamska država. Postavljanjem kamena temeljca za objekte koji će sačinjavati „raketni štit” pre desetak dana u bazi Redzikovo na severu Poljske, zvanična Varšava je veoma zadovoljna, ali sada pokušava da dogovori umanjenje troškova koje izdvaja za ovu alijansu. Dva dana pre toga, 12. maja NATO je u Rumuniji započeo radove na sistemu raketne odbrane u istočnoj Evropi, koji bi, prema zvaničnim navodima NATO-a, trebalo da služe za presretanje potencijalnih raketnih napada iz Irana.

Rusija, međutim, postavljanje „raketnog štita” smatra ofanzivnim potezom NATO-a koji je usmeren direktno protiv nje i najavljuje da će preduzeti korake kako bi osigurala bezbednost svoje teritorije. Portparol Kremlja Dmitrij Peskov naglasio je juče da Moskva sa žaljenjem konstatuje liniju proširivanja prisustva NATO-a pored ruskih granica. „NATO je proizvod vremena sukoba. To je instrument stvoren za sukobe. Sporno je pitanje koliko jedan instrument koji je svojevremeno stvoren isključivo za sukobe može da doprinese opštoj stabilnosti i bezbednosti u Evropi“, rekao je Peskov, a preneo Sputnjik. On je zaključio da proširenje vojnog prisustva NATO-a u blizini ruskih granica izaziva uznemirenost u Moskvi i da je istovremeno razlog za „prilično predvidljive, postojane i sistematske korake Moskve za obezbeđivanje sopstvenih interesa i vlastite bezbednosti“.

S druge strane, Stoltenberg je prilikom nedavne posete Poljskoj rekao da evroatlantska alijansa ne želi novi „hladni rat” sa Rusijom, ali da NATO prati kako Rusija intenzivno investira u svoje oružane snage. Prema njegovim rečima, NATO samo odgovara na ove akcije, jača odbranu, „izbegava eskalaciju” i „podržava dijalog”. Pri tome, on je naglasio da u ovom trenutku alijansa ne vidi direktnu pretnju za svoje članice. Međutim, Poljci, kao i druge evropske zemlje bivšeg istočnog bloka, traže stalno prisustvo NATO-a na svojim teritorijama, potencirajući da postoji opasnost od napada Rusije na neku od ovih zemalja, što je naročito pojačano posle pripajanja Krima Rusiji.

Poljaci, međutim, i prema domaćim i prema američkim istraživanjima u natpolovičnoj većini nisu spremni da pristanu na povećanje fondova za vojsku, a još veći broj njih smatra da bi trebalo da ih brani neko drugi: SAD ili NATO. Poljsku poslednjih desetak dana potresa i sukob između šest bivših i aktuelnog ministra odbrane. Oni se međusobno optužuju da su dozvolili da se u poljske oružane snage infiltrira ruska Federalna služba bezbednosti, da je vojska sasvim oslabljena i da uopšte nije izdvajano onoliko novca koliko je bilo potrebno.