Kako do demokratskog predsednika

Šta su pre pet godina za vas bili Džeremi Korbin i Berni Sanders? Ako vam praćenje britanske i američke politike nije zanimanje, verovatno tada niste ni čuli za njih. Ipak, danas su oni predvodnici „leve” strane politike u svojim zemljama. Sanders je kandidat koji se predstavlja kao socijalista i ima podršku makar polovine demokratske strane američke politike. Korbin je na principijelno levoj politici izborio mesto predsednika laburista zahvaljujući podršci na neposrednim izborima, na kojima su predsednika birali svi simpatizeri ove stranke. I jedan i drugi odslikavaju spremnost ovih društava za reforme – to jest spremnost da daju šansu onima koji imaju nove ideje.

Možemo li imati nešto slično i kod nas, sada kada je do predsedničkih izbora ostalo nešto manje od godinu dana?

Izbori su prilika da se demokratski procesi u jednoj zemlji unaprede, podignu na viši nivo. Mi osnovne procedure za njihovo održavanje imamo, međutim, poslednji republički izbori pokazuju da nisu dovoljne. Imali smo izbore na kojim su mediji apsolutno favorizovali jednu stranku i na kojima se nije iskristalisala nijedna nova politička tema. U godini koja je pred nama imamo priliku da to promenimo i ozbiljan deficit demokratije nadoknadimo.

To što se priča o predsedničkim izborima zavrtela već sada u stvari je pokazatelj nezadovoljstva demokratskim procesom koji se upravo završio. Imali smo izbore koje je pratio skandal sa pritiscima da se neke od lista spuste ispod cenzusa, a brojne mogućnosti za krađu izašle su jasnije na videlo. Treba nam popravni ispit iz demokratije, novi izbori koji će proteći u skladu sa novim, boljim pravilima demokratije. Nadajmo se da će se novi saziv skupštine odmah pozabaviti ovim pitanjem.

Dosadašnje kandidature za predsednika očekivane su i rezultat su želje pojedinih stranaka da se na njima profilišu. Najzanimljivija među njima svakako je nezavisna kandidatura sadašnjeg predsednika Nikolića za drugi mandat, pošto bi ona razbila monolit oko trenutne vlasti, što bi pak otvorilo prostor za nepristrasniji start kampanje. SNS, ili ostatak SNS-a, zasad nema kandidata, a nemaju ga ni stranke opozicije. Recimo da su razlozi za to različiti: SNS ima istaknutog samo jednog čoveka, koji se sprema za drugi mandat predsednika vlade, dok je proevropska opozicija toliko usitnjena da je verovatno i njima jasno da ponovni izlazak na izbore u formaciji „svako ide za sebe” ne bi dao željeni rezultat na predsedničkim izborima, na kojima samo dva kandidata idu u drugi krug.

Ako ostavimo SNS da se sam snalazi sa traženjem drugog čoveka, ostaje možda prostor da se ovo stanje demokratske opozicije iskoristi za pokretanje procesa koji bi podsećali na način na koji su se Korbin i Sanders probili u vrh politike.

Umesto da idu odvojeno na izbore ili da teže dogovoru oko jednog nestranačkog kandidata, ova strana naše politike mogla bi da pokrene otvorenu trku za kandidata opozicije u kojoj bi mogao da učestvuje svako ko ima opozicioni, demokratski i proevropski stav. Sve što bi sadašnje stranke, koje su na ovoj strani politike, mogle da urade jeste da stvore zajedničku platformu za finansiranje kandidata i da se dogovore da će njihov kandidat na izborima biti onaj ko skupi najviše podrške na ovim preliminarnim izborima.

Na ovaj način, otvorila bi se šansa da dobijemo pravog demokratskog predsednika. Ne zato što ove stranke imaju nešto od stare „demokratske” slave, već zato što bi na ovaj način pokazale da su voljne za svoju istinsku demokratsku transformaciju – da su voljne da se ubuduće bore za bolja i stabilnija društvena pravila, a ne za mesto sa kojeg bi mogle da obnove svoje stare afinitete prema kontroli medija ili nekoj formi manipulativne politike.

Birači u Srbiji čekaju nova lica i čekaju da ih neko zaista pusti na demokratsku scenu. Dajte građanima Srbije mogućnost da zaista biraju i ne bojte se rezultata. Ako i pogreše, makar će nešto naučiti.

Urednik sajta „Dvogled”