Ne treba nam nikakva pomoć od SAD

Ko god je upoznao dr Diju Nader de el Andari, otpravnicu poslova Venecuele u Srbiji, zna da je ova bivša univerzitetska profesorka fizike i matematike – i srcem i dušom posvećena bolivarskoj socijalističkoj revoluciji – duboko patila zbog bolesti i smrti predsednika Uga Čavesa, ali da je isto tako ubeđena da je njegov naslednik Nikolas Maduro iskreni borac za ostvarivanje onih ideala koje je započeo Čaves. Dija Nader de el Nadari je u Beograd došla malo pošto je završila službovanje u Damasku (2006–2009), gde je na mestu ambasadora od gotovo svih ministarstava sirijske vlade dobila priznanja i nagrade za izvrsnost u unapređenju sirijsko-venecuelanskih odnosa.

Kako objašnjavate trenutnu situaciju u Venecueli? Ceo svet piše o nestašicama, nasilju, protestima. Vašington negira optužbe iz Karakasa da učestvuje u rušenju naslednika Uga Čavesa, predsednika Nikolasa Madura.

Situacija u Venecueli je jako ozbiljna, pre svega zato što opozicija u Venecueli ima direktnu, ali baš direktnu, podršku američkog predsednika Baraka Obame. To se može videti i iz njegovih izjava i iz saopštenja američkog kongresa, izjava vojnih zvaničnika, uvodnika „Njujork tajmsa”. Svi oni otvoreno zahtevaju da se Nikolas Maduro ukloni sa predsedničkog položaja, a to je direktno mešanje u unutrašnje stvari Venecuele.

Komandanti američkih vojnih snaga daju izjave da noćima ne spavaju zbog situacije u Venecueli, neki od njih su „užasno zabrinuti” zbog humanitarne situacije u Venecueli. Pozivaju da se preko Ujedinjenih nacija i Organizacije američkih država organizuje humanitarna pomoć Venecueli.

Možda to ne bi bilo loše u ovim okolnostima?

Mora da se šalite. Svi znamo šta kod njih znači humanitarna pomoć. Imamo primer Libije, gde je pod maskom takozvane humanitarne pomoći izvedeno 20.000 vazdušnih napada i gde je stradalo više od 50.000 ljudi, dok je cela Libija u ruševinama...

Zašto su radnje prazne, zašto nema osnovnih namirnica i lekova?

Zato što se roba namerno drži u magacinima. Vi kao građani bivše Jugoslavije morate da znate da su nestašice još jedan način spoljnog faktora da se narod udalji od vlasti i suprotstavi joj se – jer na kraju se uvek krivica svaljuje na vlast.

Vlada optužuje velike privatne korporacije da namerno zaustavljaju proizvodnju?

Jedna od najvećih privatnih kompanija („Polar”) tvrdi da joj Karakas ne daje dovoljno deviza da uveze materijal koji joj je potreban za proizvodnju. A u poslednje dve godine dato im je pet milijardi dolara da uvezu materijal iz inostranstva. Oni proizvode sve vrste namirnica – od brašna preko putera i margarina do ulja i sosova. Takođe proizvode mnoge vrste bezalkoholnih pića, pivo i vino.  Zaista je kontroverzno da oni kao privatna firma sa višemilionskim profitom od države traže devize za uvoz, kada imaju svoje pare da kupe šta im treba, da proizvedu i prodaju. Ali ne, oni hoće državni novac da bi proizvodili, a profit ide njima.

Šta je vlada preduzela u tom smislu?

Pripremila je vrlo oštre ekonomske mere da se ova situacija prevaziđe. Takođe je proglasila vanredno stanje.

Kako to da predsednik Ugo Čaves za deset godina na vlasti, kao lider socijalizma u 21. veku, nije uspeo da se izbori sa tim kapitalizmom kojem je profit jedini pokretač?

U Venecueli još nemamo socijalizam i predsednik Čaves je uvek govorio da je Venecuela kapitalistička zemlja. Mi pokušavamo da izgradimo sistem socijalne pravde i socijalizam, ali nismo izašli iz kapitalizma.

Predsednik Čaves je govorio da je rađanje socijalizma slično vrlo teškom i dugom porođaju. Imajmo u vidu da je najteže postići kulturnu revoluciju i da taj proces najduže traje.

Narod je shvatio vrednost Čavesove politike, ali to je bilo moguće dok je cena nafte bila visoka.

Nažalost, otkako je nafta potekla Venecuelom narod je napustio obradu zemlje. I sve vlade su od tada preko propagande pokušavale da nateraju stanovništvo na što veću potrošnju, pozivale ih da napuste selo. Tako Americi u bescenje prodajemo sirovine, a od njih uvozimo sve proizvode po visokoj ceni. Ono što Ameriku interesuje jeste da od naše zemlje napravi potrošačku naciju. Moramo se boriti protiv potrošačke kulture. Protiv takve kulture se borio Čaves. Ali vi znate da je deset godina kratko vreme da bi se svest promenila.