Не треба нам никаква помоћ од САД

Ко год је упознао др Дију Надер де ел Андари, отправницу послова Венецуеле у Србији, зна да је ова бивша универзитетска професорка физике и математике – и срцем и душом посвећена боливарској социјалистичкој револуцији – дубоко патила због болести и смрти председника Уга Чавеса, али да је исто тако убеђена да је његов наследник Николас Мадуро искрени борац за остваривање оних идеала које је започео Чавес. Дија Надер де ел Надари је у Београд дошла мало пошто је завршила службовање у Дамаску (2006–2009), где је на месту амбасадора од готово свих министарстава сиријске владе добила признања и награде за изврсност у унапређењу сиријско-венецуеланских односа.

Како објашњавате тренутну ситуацију у Венецуели? Цео свет пише о несташицама, насиљу, протестима. Вашингтон негира оптужбе из Каракаса да учествује у рушењу наследника Уга Чавеса, председника Николаса Мадура.

Ситуација у Венецуели је јако озбиљна, пре свега зато што опозиција у Венецуели има директну, али баш директну, подршку америчког председника Барака Обаме. То се може видети и из његових изјава и из саопштења америчког конгреса, изјава војних званичника, уводника „Њујорк тајмса”. Сви они отворено захтевају да се Николас Мадуро уклони са председничког положаја, а то је директно мешање у унутрашње ствари Венецуеле.

Команданти америчких војних снага дају изјаве да ноћима не спавају због ситуације у Венецуели, неки од њих су „ужасно забринути” због хуманитарне ситуације у Венецуели. Позивају да се преко Уједињених нација и Организације америчких држава организује хуманитарна помоћ Венецуели.

Можда то не би било лоше у овим околностима?

Мора да се шалите. Сви знамо шта код њих значи хуманитарна помоћ. Имамо пример Либије, где је под маском такозване хуманитарне помоћи изведено 20.000 ваздушних напада и где је страдало више од 50.000 људи, док је цела Либија у рушевинама...

Зашто су радње празне, зашто нема основних намирница и лекова?

Зато што се роба намерно држи у магацинима. Ви као грађани бивше Југославије морате да знате да су несташице још један начин спољног фактора да се народ удаљи од власти и супротстави јој се – јер на крају се увек кривица сваљује на власт.

Влада оптужује велике приватне корпорације да намерно заустављају производњу?

Једна од највећих приватних компанија („Полар”) тврди да јој Каракас не даје довољно девиза да увезе материјал који јој је потребан за производњу. А у последње две године дато им је пет милијарди долара да увезу материјал из иностранства. Они производе све врсте намирница – од брашна преко путера и маргарина до уља и сосова. Такође производе многе врсте безалкохолних пића, пиво и вино.  Заиста је контроверзно да они као приватна фирма са вишемилионским профитом од државе траже девизе за увоз, када имају своје паре да купе шта им треба, да произведу и продају. Али не, они хоће државни новац да би производили, а профит иде њима.

Шта је влада предузела у том смислу?

Припремила је врло оштре економске мере да се ова ситуација превазиђе. Такође је прогласила ванредно стање.

Како то да председник Уго Чавес за десет година на власти, као лидер социјализма у 21. веку, није успео да се избори са тим капитализмом којем је профит једини покретач?

У Венецуели још немамо социјализам и председник Чавес је увек говорио да је Венецуела капиталистичка земља. Ми покушавамо да изградимо систем социјалне правде и социјализам, али нисмо изашли из капитализма.

Председник Чавес је говорио да је рађање социјализма слично врло тешком и дугом порођају. Имајмо у виду да је најтеже постићи културну револуцију и да тај процес најдуже траје.

Народ је схватио вредност Чавесове политике, али то је било могуће док је цена нафте била висока.

Нажалост, откако је нафта потекла Венецуелом народ је напустио обраду земље. И све владе су од тада преко пропаганде покушавале да натерају становништво на што већу потрошњу, позивале их да напусте село. Тако Америци у бесцење продајемо сировине, а од њих увозимо све производе по високој цени. Оно што Америку интересује јесте да од наше земље направи потрошачку нацију. Морамо се борити против потрошачке културе. Против такве културе се борио Чавес. Али ви знате да је десет година кратко време да би се свест променила.