Na terapiji kod nordijskih arhitekata

Od našeg specijalnog izveštača
Venecija – Uvodna instalacija u unutrašnjosti glavnih holova Centralnog izložbenog paviljona u Đardinima nastala je reciklažom oko 100 tona materijala koji je sakupljen nakon zatvaranja prethodnog Bijenala arhitekture, održanog 2014. godine. Na prvi pogled niko ne bi prepoznao da se tu nalaze ostaci čak 10.000 kvadratnih metara gipsanih ploča i 14 kilometara metalnih držača da nas dnevnička opaska arhitekte Alehandra Aravene, umetničkog direktora ovogodišnje najveće smotre u oblasti arhitekture, koja traje do 27. novembra, na to ne upućuje. Svakog posetioca ovaj kratak zapis na simboličan način uvodi u ono što ga čeka tokom šetnje kroz lavirinte Đardina i zdanja Arsenala. Većina stvaralaca ove godine odlučila je da bude socijalno usmerena, krizno orijentisana, ekološki osvešćena.

Krovni naslov celog bijenala, koje se održava već petnaesti put u gradu u kojem su stvarali Galilej, Kanaleto, Kanova, Vivaldi, lord Bajron, Man i Brodski, koji glasi „Izveštaj sa fronta”, neki su shvatili bukvalno, neki metaforično, ali je svima zajedničko to da su angažovani. Kao što je to i sam Aravena, čovek poznat po dubokom osećaju za društvene nedaće, sposoban za empatiju sa svetom u kojem živi. Sudbina ruševina starih zdanja, migracije stanovništva sa Bliskog Istoka, urbana transformacija prenaseljenih oblasti, arhitektonski potencijal održivih materijala, kriza u kojoj žive svi – učesnici izložbe, gosti, novinari i vi koji čitate ovaj tekst – samo su neke od tema na koje se nailazi tokom prolaska kroz atraktivan prostor uz venecijansku rivu.

Spontano čvorište publike, odmorište, mesto za razmišljanje i debate, sa kojeg se kretalo i na koje se vraćalo tokom obilazaka nacionalnih predstavljanja u Đardinima bio je paviljon nordijske grupe zemalja – Finske, Norveške i Švedske. Naziv njihove postavke „Na terapiji” sasvim je odgovarao. Baš kako je to Svere Fen, najpoznatiji norveški savremeni graditelj i zamislio kada je osmislio piramidalnu strukturu, nastalu od švedske borovine: instalacija oko koje su se nalazili ostali projekti iz ovih zemalja bila je oslobođena svakog istoricizma, usmerena isključivo ka okruženju, zarad otvorenog dijaloga.

– Naša konstrukcija naslanja se na Abrahama Maslova i njegovu hijerarhiju potreba. Baveći se ljudskom psihom, on je individualni progres analizirao putem dijagrama u obliku kupe, došavši do zaključka da čovek dolazi do samoostvarenja tek ako se sve njegove potrebe adekvatno ispune, to je proces tokom kojeg svaki korak zavisi od onog prethodnog, da biste došlo do vrha mnogo je stepenika koje morate preći – prokomentarisao je  za „Politiku” Dejvid Basulto, komesar nordijskog nastupa.

Holanđani su se u svom, u plavo zaodenutom paviljonu bavili arhitekturom mirovnih misija Ujedinjenih nacija, kao vidom katalizatora razvoja lokalnih regiona u kojima se one nalaze. Prostrana unutrašnjost njihovog zdanja mapirala je starosedelačke tradicije ali i uplive koji se sa njima mešaju sa zapada, a koji se na frontu sreću zbog stvaranja nove kulture infrastrukture. Finci su se fokusirali na problem imigranata, njihove tragične životne priče ali i priliku koju im je potrebno pružiti za dostojanstven život.

„Izazov za Evropu danas nije više samo gradnja gradova već njihova transformacija u inkluzivnija mesta za život. Arhitektura se u savremenom svetu ne bavi samo dizajnom zgrada već osmišljavanjem rešenja na socijalnom polju”, piše u katalogu finske postavke „Od granice do kuće”, koja je ponudila nekoliko zaista maštovitih rešenja za gradnju čitavih naselja namenjenih izbeglicama. Tim iz Izraela pred nas je stavio inovaciju, miks arhitekture i biologije. „Objekat života” u sebi objedinjuje izložbu i istraživačku platformu, za oba elementa ključne reči su otpornost i prilagodljivost, kao osobine neophodne za prevazilaženje trauma ili šoka, koji su, imajući u vidu njen geopolitički položaj, za ovu zemlju maltene svakodnevica.

– Centralna instalacija ptičije je gnezdo, nastalo od kombinacije prirodnih i veštačkih materijala koji, kad su pravilno ukomponovani, zajedno čine biološki sistem, jednu istinski živuću strukturu, koja može da doprinese pustinjskom okruženju. Na spratu smo izložili radove nastale saradnjom arhitekata i lekara koji se bave lečenjem raka ili istraživanjem nano tehnologija, među kojima je i profesor Den Šehtman, dobitnik Nobelove nagrade – objasnila je Arijel Blonder, jedan od kustosa izraelskog nastupa.

Nemci su se, slično Fincima, orijentisali na analizu urbanih i arhitektonskih uslova u gradovima u koje doseljenici prvo dođu kada svoj naporan put završe u Nemačkoj, koja je inače njihovo najčešće krajnje odredište, dok se Japan rvao sa posledicama zemljotresa u Fukušimi, u svetlu savremenog trenutka u kojem je sve više nezaposlenih mladih Japanaca i u kojem je nejednakost sve veća. Rusija je rešila da nas provede kroz specifičan virtuelni pogled na transformaciju moskovskog velikog izložbenog kompleksa iz 1939. u koristan prostor namenjen kulturi i obrazovanju, simbolizujući tako borbu za kvalitet života.

Moglo bi se, na kraju, reći i to da je bijenale arhitekture donekle svedenija i mirnija smotra od sestrinske manifestacije koja ovde okuplja savremene umetnike, ali da nije ništa manje atraktivna.