Cena trešanja od 150 do 280 dinara za kilogram

Kilogram trešanja na Kvantaškoj pijaci u Beogradu je koštao 220 dinara, a u malim radnjama ovo voće se prodavalo i za 280 dinara. Cena je nešto viša u odnosu na prošlu nedelju kada se na istoj pijaci, na kojoj se snabdeva većina preprodavaca, kilogram ovog voća nudio na veliko za 180 dinara po kilogramu i to za kvalitetnije i krupnije trešnje. U istom periodu prošle godine preprodavci su kilogram trešanja plaćali upola manje.

Do poskupljenja je, kažu prodavci, došlo zbog kiše koja je delom uništila rod, a sa druge strane zbog loših uslova za berbu i ponuda je bila nešto slabija u odnosu na prethodni period. Zabunu među kupcima izazvale su i velike razlike u cenama ovog voća koje su od pijace do pijace u glavnom gradu varirale i do 100 dinara. I dok je kod malih individualnih proizvođača na pijacama kilogram mogao da se pazari i za 150 do 160 dinara, kod preprodavaca su trešnje u nekim delovima grada bile i duplo skuplje.

Prema podacima koje objavljuje Sistem tržišnih informacija poljoprivrede Srbije STIPS prosečna cena trešanja je prethodnih nekoliko dana na zelenim pijacama u Beogradu, kao i Kraljevu iznosila oko 200 dinara, u Čačku 230, Smederevu i Požarevcu 180, u Loznici i Nišu 150, a u Pančevu čak 280 dinara za kilogram.

Pre nekoliko dana u medijima se pojavila informacija da su preprodavci iz Rusije otkupili od domaćih proizvođača većinu roda, što je, navodno, dovelo do poskupljenja ovog voća. Kako kažu u Privrednoj komori Srbije, još nema podataka o izvozu trešanja, a kada je reč o ukupnom izvozu prema Rusiji, on je u prvom kvartalu ove godine u odnosu na isti period 2015. povećan za 21, a izvoz prehrambenih proizvoda za 22,7 odsto. U ovom periodu je zabeležen i veći izvoz jabuka za čak 48 odsto. 

Robna razmena Srbije sa svetom 9,66 milijardi evra

Spoljnotrgovinska robna razmena Srbije od januara do aprila ove godini dostigla je 9,66 milijardi evra, što je porast od sedam odsto u odnosu na isti period u 2015. godini, saopštio je Republički zavod za statistiku.

Izvoz robe, izražen u evrima, bio je vredan 4,25 milijardi, što je povećanje od 11,9 odsto na godišnjem nivou, dok je uvoz iznosio 5,41 milijardu, ili 3,4 odsto više u odnosu na isti period prošle godine. Deficit iznosi 1,16 milijardi evra, i manji je za 19,1 odsto u poređenju sa istim periodom prethodne godine.

Pokrivenost uvoza izvozom je 78,5 odsto i veća je nego u istom periodu 2015. godine, kada je iznosila 72,5 odsto.

Glavni spoljnotrgovinski partneri bili su Nemačka, sa razmenom od 769,9 miliona dolara, Italija sa 655,7 miliona, Ruska Federacija sa 508,9 miliona, Kina sa 495,9 miliona i Mađarska sa 280,2 miliona razmene.

Robna razmena bila je najveća sa zemljama sa kojima Srbija ima potpisane sporazume o slobodnoj trgovini. Zemlje članice Evropske unije čine 65,5 odsto ukupne razmene.

Drugi po važnosti partner jesu zemlje potpisnice sporazuma CEFTA, sa kojima je zabeležen suficit u razmeni od 591,1 miliona dolara, koji je rezultat uglavnom izvoza poljoprivrednih proizvoda, proizvoda od metala i izvoza raznih gotovih proizvoda. Kada je reč o uvozu, najzastupljeniji su gvožđe i čelik, kameni ugalj i briketi, povrće i voće, medicinski i farmaceutski proizvodi.

Izvoz Srbije iznosi 798,7 a uvoz 207,6 miliona dolara za posmatrani period. Pokrivenost uvoza izvozom u razmeni sa CEFTA je 384,7 odsto, prenosi Tanjug.