Цена трешања од 150 до 280 динара за килограм

Килограм трешања на Кванташкој пијаци у Београду је коштао 220 динара, а у малим радњама ово воће се продавало и за 280 динара. Цена је нешто виша у односу на прошлу недељу када се на истој пијаци, на којој се снабдева већина препродаваца, килограм овог воћа нудио на велико за 180 динара по килограму и то за квалитетније и крупније трешње. У истом периоду прошле године препродавци су килограм трешања плаћали упола мање.

До поскупљења је, кажу продавци, дошло због кише која је делом уништила род, а са друге стране због лоших услова за бербу и понуда је била нешто слабија у односу на претходни период. Забуну међу купцима изазвале су и велике разлике у ценама овог воћа које су од пијаце до пијаце у главном граду варирале и до 100 динара. И док је код малих индивидуалних произвођача на пијацама килограм могао да се пазари и за 150 до 160 динара, код препродаваца су трешње у неким деловима града биле и дупло скупље.

Према подацима које објављује Систем тржишних информација пољопривреде Србије СТИПС просечна цена трешања је претходних неколико дана на зеленим пијацама у Београду, као и Краљеву износила око 200 динара, у Чачку 230, Смедереву и Пожаревцу 180, у Лозници и Нишу 150, а у Панчеву чак 280 динара за килограм.

Пре неколико дана у медијима се појавила информација да су препродавци из Русије откупили од домаћих произвођача већину рода, што је, наводно, довело до поскупљења овог воћа. Како кажу у Привредној комори Србије, још нема података о извозу трешања, а када је реч о укупном извозу према Русији, он је у првом кварталу ове године у односу на исти период 2015. повећан за 21, а извоз прехрамбених производа за 22,7 одсто. У овом периоду је забележен и већи извоз јабука за чак 48 одсто. 

Робна размена Србије са светом 9,66 милијарди евра

Спољнотрговинска робна размена Србије од јануара до априла ове години достигла је 9,66 милијарди евра, што је пораст од седам одсто у односу на исти период у 2015. години, саопштио је Републички завод за статистику.

Извоз робе, изражен у еврима, био је вредан 4,25 милијарди, што је повећање од 11,9 одсто на годишњем нивоу, док је увоз износио 5,41 милијарду, или 3,4 одсто више у односу на исти период прошле године. Дефицит износи 1,16 милијарди евра, и мањи је за 19,1 одсто у поређењу са истим периодом претходне године.

Покривеност увоза извозом је 78,5 одсто и већа је него у истом периоду 2015. године, када је износила 72,5 одсто.

Главни спољнотрговински партнери били су Немачка, са разменом од 769,9 милиона долара, Италија са 655,7 милиона, Руска Федерација са 508,9 милиона, Кина са 495,9 милиона и Мађарска са 280,2 милиона размене.

Робна размена била је највећа са земљама са којима Србија има потписане споразуме о слободној трговини. Земље чланице Европске уније чине 65,5 одсто укупне размене.

Други по важности партнер јесу земље потписнице споразума ЦЕФТА, са којима је забележен суфицит у размени од 591,1 милиона долара, који је резултат углавном извоза пољопривредних производа, производа од метала и извоза разних готових производа. Када је реч о увозу, најзаступљенији су гвожђе и челик, камени угаљ и брикети, поврће и воће, медицински и фармацеутски производи.

Извоз Србије износи 798,7 а увоз 207,6 милиона долара за посматрани период. Покривеност увоза извозом у размени са ЦЕФТА је 384,7 одсто, преноси Танјуг.