„Beohemija” u stečaju

Zrenjanin – Fabrika za proizvodnju deterdženata „Beohemija – Inhem” pala je u stečaj. Takvu odluku doneo je ovdašnji sud Privredni sud, pošto je prihvatio ocene poverilaca preduzeća, a reč je pre svega o bankama – da ono nije ispunilo prethodne dogovore u pokušajima da se spase od propadanja.

Zrenjaninski proizvođači kućne hemije, koji i danas pokrivaju trećinu domaćeg tržišta, i kao takvi spadaju među gigante u ovoj branši, došli su u tešku situaciju jer je procenjeno da su im dugovi petnaestak puta veći od ukupne vrednosti fabrike.

Kako je u traganju za najpovoljnijim planom reorganizacije objašnjavao direktor „Beohemije – Inhem” Željko Žunić, fabrici je bio potreban desetogodišnji predah za vraćanje kredita. Za uspešno sprovođenje prethodnog plana reorganizacije, pored reprograma dugova, firma je računala i na 15 miliona evra svežih para za obrtni kapital. To je podrazumevalo i ozdravljenje povezanih preduzeća, vršačke „Hemije – Briksol” i beogradske „Dalije”. Svež novac očigledno nije nađen.

Ostala je enigma kako se kompanija enormno zadužila, jer je utvrđeno da fabrika vredi 1,3 milijarde, a ima dugove od 20,7 milijardi dinara, pa je ispalo da bi u slučaju bankrota i rasprodaje imovine poverioci uspeli da naplate tek oko sedam odsto potraživanja. Zato je plan reorganizacije izgledao mnogo primamljivije od bankrota.

Posle prihvatanja plana reorganizacije stotinak radnika vraćeno je u proizvodne pogone i iz Zrenjanina je nastavljeno uredno snabdevanje tržišta deterdžentima i kućnom hemijom. Međutim, finansijska nelikvidnost i dalje je opterećivala kompaniju kojoj banke očigledno više nisu naklonjene.

AIK i Sberbanka, koje potražuju 2,6 milijarde dinara, odlučile su da odustanu od plana i pritom optužile menadžment da ne vodi dobru poslovnu politiku, da ne postupa po planu i ne izmiruje preuzete obaveze. „Beohemija” je i drugim bankama dužna još oko 15 milijardi dinara, s malim šansama da se taj novac vrati. I od 2013, kad je zapala u velike finansijske poteškoće, fabrika je dobro radila, ali su je opterećivali dugovi i nelikvidnost.

Neizvesnost oko sudbine fabrike odražava se na atmosferu među radnicima. Oni su već neko vreme u „tihom štrajku”, pa linije rade sa znatno smanjenim kapacitetom. Poslednja uplata na račun plata iznosila je tek po deset hiljada dinara od februarske plate.

Ilustrujući stanje u ovoj firmi u Veću samostalnih sindikata u Zrenjaninu tvrde da su inicijatori ideje da se u fabrici osnuje sindikat odmah dobili otkaz, a saznajemo da zaposleni po zrenjaninskim prodavnicama pazare na bonove, pri čemu se ta roba navodno, kompenzuje kućnom hemijom koju oni proizvode.

Za stečajnog upravnika postavljen je Vasilije Jovanović. Mada naredni potez poverilaca nije poznat, očekuje se da se uz njegovu pomoć pogoni izdaju u zakup, kako bi se nastavila proizvodnja praškastih deterdženata i kućne hemije, što je ovde i do sada uspešno rađeno. Tako bi radnici mogli da dobijaju platu, a poverioci bar donekle da se naplaćuju.