Ko će prvi da trepne – Moskva ili Ankara

Šest meseci posle obaranja ruskog bombardera u pograničnom području Sirije, na relaciji Ankara–Moskva svakodnevno se razmenjuju sve teže optužbe. U ovom času nije jasno kako će dve zemlje izaći iz tog ćorsokaka, pogotovo što je kriza, sigurno ne slučajno, pala u trenutku zaoštravanja odnosa NATO–Rusija zbog Ukrajine, postavljanja američkog raketnog štita od Poljske, preko Rumunije, sve do Turske i flote NATO-a u Crnom i Sredozemnom moru.

Odnosi dve zemlje su poremećeni krajem novembra prošle godine kada je Turska oborila ruski bombarder „su-24”, koji je povredio njen vazdušni prostor. U Moskvi to uporno demantuju i tvrde da je avion pogođen iznad Sirije.

Kako vreme protiče, jaz između dve zemlje se produbljuje. Turska je ove sedmice ponovo optužila Moskvu da pomaže režim Bašara el Asada i da zbog toga stradaju civili i pripadnici „umerene opozicije” koju Ankara od prvog dana bezrezervno podržava.

Turska je takođe optužila Moskvu i da naoružava teroriste Radničke partije Kurdistana (PKK), a da separatisti oružje dobijaju preko Iraka i Sirije. Ruskom raketom su oborili jedan turski helikopter. Moskva navodno naoružava i vojno krilo prokurdske Partije demokratske unije u Siriji koja se bori protiv pripadnika Islamske države, koju Ankara svrstava u terorističke grupe.

U Rusiji to opovrgavaju i ne ostaju dužni. Ambasador u UN Vitalij Čurkin optužio je Ankaru da naoružava džihadiste u Siriji i Iraku, a Rusija već duže vreme tvrdi da Turska učestvuje u krijumčarenju nafte iz Sirije i Iraka.

Šef ruske diplomatije Sergej Lavrov nedavno je pozvao Tursku da povuče svoje vojnike iz severnog Iraka, koje tamo drži pod izgovorom borbe protiv Islamske države i PKK. „To je apsolutno neprihvatljivo”, izjavio je on i apelovao je na zapadne države da utiču na Ankaru da poštuje suverenitet susedne zemlje koju gotovo svakodnevno bombarduje kako bi se obračunala sa „kurdskim teroristima” s bazama u tamošnjim planinama.

Lideri dveju zemalja – Vladimir Putin i Redžep Tajip Erdogan – izražavaju načelnu spremnost da normalizuju odnose, iako to uslovljavaju. U Moskvi očekuju da Ankara „prva povuče potez” kako bi se odškrinula vrata za izlazak iz ovog lavirinta. U Turskoj, međutim, predlažu da se formira zajednička radna grupa, što Kremalj ne prihvata dok Ankara ne napravi ustupak.

U Ankari primetno nervozno reaguju. Turska se zbog pogrešne spoljne politike našla na sporednom koloseku u rešavanju problema u susednim zemljama koje su u dubokom previranju.

„Kakav je to prvi korak koji se od nas očekuje. Teško mi je da to razumem”, izjavio je Erdogan i izrazio žaljenje zbog poremećaja odnosa do koga je došlo, kako kaže, zbog „greške ruskog pilota”.

Objašnjenje je odmah dobio iz Moskve. „Kremalj čeka izvinjenje Turske i da plati nadoknadu štete”, izjavio je Putinov portparol Dmitrij Peskov.

Dve strane su već šest meseci u pat poziciji, svaka u svom rovu. Ni Putin ni Erdogan zasad ne pokazuje spremnost da istinski ustuknu, iako trpe ogromnu štetu zbog poremećaja ekonomske saradnje. Teško je poverovati da će se Erdogan izviniti Rusiji jer se to u turskoj kulturi doživljava kao poniženje, kao priznavanje greške, koja je, kako se tvrdi, na drugoj strani. Oni koji bolje poznaju Putina kažu da i on neće popustiti, pogotovo što u Moskvi veruju da je njihov avion pogođen dok je bio iznad sirijske teritorije. Dalji razvoj će, bez sumnje, umnogome zavisiti i od odnosa NATO-a i Rusije, koji su se posle sukoba u Ukrajini i otcepljenja Krima našli na najvećoj proveri posle pada Berlinskog zida i okončanja hladnog rata.