Ко ће први да трепне – Москва или Анкара

Шест месеци после обарања руског бомбардера у пограничном подручју Сирије, на релацији Анкара–Москва свакодневно се размењују све теже оптужбе. У овом часу није јасно како ће две земље изаћи из тог ћорсокака, поготово што је криза, сигурно не случајно, пала у тренутку заоштравања односа НАТО–Русија због Украјине, постављања америчког ракетног штита од Пољске, преко Румуније, све до Турске и флоте НАТО-а у Црном и Средоземном мору.

Односи две земље су поремећени крајем новембра прошле године када је Турска оборила руски бомбардер „су-24”, који је повредио њен ваздушни простор. У Москви то упорно демантују и тврде да је авион погођен изнад Сирије.

Како време протиче, јаз између две земље се продубљује. Турска је ове седмице поново оптужила Москву да помаже режим Башара ел Асада и да због тога страдају цивили и припадници „умерене опозиције” коју Анкара од првог дана безрезервно подржава.

Турска је такође оптужила Москву и да наоружава терористе Радничке партије Курдистана (ПКК), а да сепаратисти оружје добијају преко Ирака и Сирије. Руском ракетом су оборили један турски хеликоптер. Москва наводно наоружава и војно крило прокурдске Партије демократске уније у Сирији која се бори против припадника Исламске државе, коју Анкара сврстава у терористичке групе.

У Русији то оповргавају и не остају дужни. Амбасадор у УН Виталиј Чуркин оптужио је Анкару да наоружава џихадисте у Сирији и Ираку, а Русија већ дуже време тврди да Турска учествује у кријумчарењу нафте из Сирије и Ирака.

Шеф руске дипломатије Сергеј Лавров недавно је позвао Турску да повуче своје војнике из северног Ирака, које тамо држи под изговором борбе против Исламске државе и ПКК. „То је апсолутно неприхватљиво”, изјавио је он и апеловао је на западне државе да утичу на Анкару да поштује суверенитет суседне земље коју готово свакодневно бомбардује како би се обрачунала са „курдским терористима” с базама у тамошњим планинама.

Лидери двеју земаља – Владимир Путин и Реџеп Тајип Ердоган – изражавају начелну спремност да нормализују односе, иако то условљавају. У Москви очекују да Анкара „прва повуче потез” како би се одшкринула врата за излазак из овог лавиринта. У Турској, међутим, предлажу да се формира заједничка радна група, што Кремаљ не прихвата док Анкара не направи уступак.

У Анкари приметно нервозно реагују. Турска се због погрешне спољне политике нашла на споредном колосеку у решавању проблема у суседним земљама које су у дубоком превирању.

„Какав је то први корак који се од нас очекује. Тешко ми је да то разумем”, изјавио је Ердоган и изразио жаљење због поремећаја односа до кога је дошло, како каже, због „грешке руског пилота”.

Објашњење је одмах добио из Москве. „Кремаљ чека извињење Турске и да плати надокнаду штете”, изјавио је Путинов портпарол Дмитриј Песков.

Две стране су већ шест месеци у пат позицији, свака у свом рову. Ни Путин ни Ердоган засад не показује спремност да истински устукну, иако трпе огромну штету због поремећаја економске сарадње. Тешко је поверовати да ће се Ердоган извинити Русији јер се то у турској култури доживљава као понижење, као признавање грешке, која је, како се тврди, на другој страни. Они који боље познају Путина кажу да и он неће попустити, поготово што у Москви верују да је њихов авион погођен док је био изнад сиријске територије. Даљи развој ће, без сумње, умногоме зависити и од односа НАТО-а и Русије, који су се после сукоба у Украјини и отцепљења Крима нашли на највећој провери после пада Берлинског зида и окончања хладног рата.