Oksfordska priča beogradskog studenta

Nekadašnji student Univerziteta u Beogradu Aleksandar Petrović nalazi se u Oksfordu na postdiplomskim studijama. Radi doktorat na departmanu za kliničku neurologiju. Tamo se obreo zahvaljujući ličnoj požrtvovanosti i upornosti, ali i zahvaljujući profesionalizmu nastavnika na beogradskom Elektrotehničkom fakultetu. Sećajući se beogradskih studentskih dana, Aleksandar ističe da je Elektrotehnički fakultet zaista zadržao mnogo od svog nekadašnjeg sjaja i znanje koje studenti stiču uporedivo je sa znanjem studenata iz drugih prestižnih inženjerskih škola, ali godine izolacije su, nažalost, i u nauci ostavile trag, tako da se metode razvijane u svetu u poslednjih desetak godina slabo kod nas primenjuju.

Prema oceni našeg sagovornika, osnova koju studije beogradskog Elektrotehničkog fakulteta pružaju studentima je „izvrsna i znanje samo po sebi otvara vrata, dok sama diploma tu ne igra veliku ulogu”.

– Ono za čim sam tragao izvan Srbije jeste mogućnost da u istraživanju sjedinim ljubav prema elektrotehnici, biologiji i medicini. U centru u kome radim na dizajniranju algoritama za obradu različitih modaliteta MRI slika mozga imam mogućnosti da svakodnevno kontaktiram sa matematičarima, inženjerima i neurolozima što istraživanju daje posebnu čar. Uvek sam se oduševljavao multidisciplinarnim pristupom nauci, tehnici, pa i umetnosti, i upravo to oduševljenje me je dovelo na Oksford – objašnjava Aleksandar koji je prošle godine diplomirao na beogradskom Elektrotehničkom fakultetu.

Pošto je Matematičku gimnaziju u Leskovcu završio za tri godine, Aleksandar Petrović se u septembru 2003. godine upisao na beogradski Elektrotehnički fakultet, kao student odseka za signale i sisteme. Diplomirao je prošlog jula, sa prosečnom ocenom 9,93.

– Diplomski rad iz oblasti biomedicinskog inženjerstva je realizovan kao zajednički projekat Elektrotehničkog fakulteta u Beogradu i Univerziteta u Luvenu, Belgija – obrazlaže za „Politiku” postdiplomac sa Oksforda.

O njega su se, još pre nego što je diplomirao, otimali i sa Jejla i sa Oksforda. Lista zainteresovanih prestižnih univerziteta za momka iz Srbije bila bi sigurno i duža da je on sam nije „skratio”, konkurišući samo za mesto na Jejlu i Oksfordu. Primljen je na oba univerziteta. Opredelio se za Oksford i dobio čuvenu Klarendon stipendiju: „Birati između Oksforda i Jejla prilično je teško i nikada neću znati da li sam napravio pravi izbor. Amerikanci mame novcem, a Englezi prestižom”.

On objašnjava da se načini rada na univerzitetima u Oksfordu i Beogradu znatno razlikuju. U Oksfordu se „poseban akcenat stavlja na mentorski rad u malim grupama, izradu projekata i domaćih zadataka i puno toga je prepušteno samim studentima, bili oni na osnovnim ili postdiplomskim studijama. Svako traži svoj put i uči ono što misli da će mu biti od koristi”.

Prema mišljenju Petrovića, reforma školstva u Srbiji ide u tom pravcu. On ukazuje na još jednu bitnu razliku – dužinu studiranja. U Oksfordu osnovne studije traju znatno kraće, ali su zato mnogo intenzivnije i u celom procesu obrazovanja presudno je „s kojom svrhom se znanje stiče”.

– Oksford je mnogo više od običnih studija i učenja. Pored akademskog, mnogi studenti vode aktivan politički, sportski ili „boemski” život, tako da se po završetku studija ljudi ne prepoznaju samo po izuzetnom znanju, već i po manirima, načinu govora, pa čak i akcentu. Rečju, Oksford stavlja poseban pečat na sve aspekte obrazovanja, kao i principe mišljenja i ponašanja. Na debate koje organizuje Oksfordska unija dolaze najpoznatiji državnici sveta, prolećni balovi su nadaleko čuveni, kao i sama tradicija koja se ovde neguje... Oksford i Kembridž se ponose svojim koledžima koji su u stvari univerziteti u malom. Štaviše, to su centri, kako akademskih, tako i društvenih aktivnosti, vrlo nalik našim studentskim domovima. Biti u studentskom domu ili koledžu posebno je lepo i važno iskustvo – veli Aleksandar.