Mađarske muke sa srpskim jezikom

Novi Sad – Srednjoškolci Mađari koji iz pretežno mađarskih sredina u Vojvodini dolaze u Novi Sad na studije ne vladaju dovoljno dobro srpskim jezikom. To im na početku studentskog života, već pri prijemnom ispitu, predstavlja problem, pa mnogi taj ispit žele da polažu na maternjem jeziku, iako nastavu kasnije slušaju na srpskom, a tako polažu i predmete. U međuvremenu, dok većinski jezik ne savladaju, snalaze se kako ko ume – kupuju rečnike, daju da im se prevode knjige, idu na dodatne časove. Slično je bilo i polovinom sedamdesetih, seća se Eržebet Marjanov, koja je tada iz Kanjiže došla na studije u Novi Sad. Tu je i ostala, zaposlila se, bila je glavna urednica „Mađar soa”, a radila je i za listove na srpskom jeziku. Danas je novinarka „Dnevnika” za koji piše na ćirilici.

„Kad sam došla u Novi Sad, prvo sam kupila rečnik. Preko oglasne table sam tražila dve cimerke Bosanke – nisam napisala Srpkinje da neko ne bi pomislio da biram po nacionalnosti, već sam samo želela da uz njih naučim jezik. A od Anđe i Dese naučila sam i njihove izraze ’bona’ i ’varenika’”, priča Eržebet Marjanov za „Politiku”, dodajući da je to trajalo dve godine i da je snalaženje s jezikom sredine za nju bilo veoma teško.

Ona je svojevremeno i pred odborom za obrazovanje Skupštine APV govorila o tom problemu koji imaju i mnogi drugi koji su osnovnu i srednju školu završili na mađarskom jeziku. Srpski, istakla je i tada, đaci treba da uče svaki dan, u manjim grupama, ali oni ga i danas imaju samo dvaput nedeljno.

Atila Šoti, predsednik Saveza mađarskih učenika Vojvodine, kaže da u pokrajini ima 36 osnovnih i srednjih škola s nastavom na mađarskom jeziku. Svake godine, dodaje, 1.500 đaka završi srednju školu na tom jeziku.

„I ja sam završio školovanje u sredini u kojoj Mađari ne moraju da koriste srpski jezik. Mi iz tih sredina u Vojvodini imali smo dva časa nedeljno srpski, ali tako ne možemo da ga naučimo. Taj problem trebalo bi da se rešava kroz reformu obrazovanja, ali to je već druga priča”, navodi Šoti za naš list, dodajući da je za njegovo udruženje sada primarna borba za to da i na Pravnom fakultetu u Novom Sadu mogu da polažu prijemni ispit na mađarskom jeziku, ali da se tome jedino taj fakultet u Vojvodini opire.

U tome vide diskriminaciju, pa su protiv Pravnog fakulteta podneli tužbu prošlog decembra, a Viši sud u Novom Sadu doneo je 22. aprila privremenu meru kojom je tuženom naloženo da za školsku 2016/17. omogući pripadnicima te manjine da prijemni ispit polažu na mađarskom jeziku.

Za to su dobili podršku pokrajinskog sekretarijata za obrazovanje, upravu i nacionalne zajednice, koji je podsetio na to da je u 2015. godini doneta skupštinska odluka kojom je utvrđeno pravo kandidata da polažu prijemni ispit na jezicima manjina koji su u službenoj upotrebi.

„Svi fakulteti UNS-a u 2015/2016. omogućili su polaganje prijemnog ispita na jezicima nacionalnih manjina, osim Pravnog, koji je to odbio da učini, navodeći da ’neće postupiti pod spoljnim pritiscima i agresivnim ugrožavanjima autonomije univerziteta’”, saopštio je tada sekretarijat.

Sekretar Pravnog fakulteta Biljana Tomić-Uzelac kaže za „Politiku” da se na autonomiju univerziteta i na sud sprovodi „neviđeni pritisak”.

„U žalbi na sudsku odluku o privremenoj meri koju smo podneli naveli smo da sud nije nadležan u ovoj pravnoj stvari. Jer, ako neko nije ispunio pokrajinsku skupštinsku odluku, onda je za to nadležan organ uprave, a ne sud”, objašnjava Biljana Tomić-Uzelac.

U Višem sudu za naš list su potvrdili da je izjavljena žalba i da odluka tog suda nije pravosnažna, ali da je ona „takvog karaktera da hitno i privremeno reguliše odnos između stranaka, sve dok spor ne bude pravosnažno i meritorno rešen konačno donetom presudom”.

Rektor Univerziteta u Novom Sadu Dušan Nikolić u izjavi za „Politiku” napominje da su fakulteti samostalna pravna lica i da je svaki od njih ovlašćen da se rukovodi u skladu sa svojim autonomnim pravnim aktima, ali da su odgovorna lica ujedno odgovorna za zakonitost postupaka.