Izvoz prvi put brže raste od uvoza

Privredna aktivnost od početka godine je u porastu, a podaci o kretanju industrijske proizvodnje od početka januara do kraja aprila pokazuju da se taj rast ubrzava, saopštili su juče autori biltena „Mesečne analize i trendovi” Ekonomskog instituta. Bruto domaći proizvod (BDP) u prvom tromesečju ove godine je realno za 3,5 odsto premašio vrednost iz istog perioda 2015., a taj rast je najvećim delom zasnovan na povećanju industrijske proizvodnje i izvoza, ali i investicija i potrošnje. U prva četiri meseca povećane su i plate. Prosečna zarada je nominalno bila veća za 5,4, a realno 4,2 odsto nego u istom periodu prošle godine. Zarade u privatnom sektoru su nominalno povećane za 9,2, a u javnom za 2,8 procenata.

Privredni rast iz prva četiri meseca nastaviće se do kraja godine, ali po nešto umerenijim stopama, tako da je prognozirano povećanje BDP u 2016. od 2,5 odsto gotovo izvesno, procena je Stojana Stamenkovića, koordinatora istraživanja MAT-a.

Rastu BDP u prvom tromesečju od 3,5 odsto najviše je doprinelo povećanje industrijske proizvodnje, naglasio je Stamenković. Cela industrija je u prva četiri meseca proizvela za 9,9 odsto više, a prerađivačka za 7,8 – u aprilu 11 procenata. Od 24 oblasti prerađivačke industrije, samo u četiri nije beležila rast.

Izvoz je i dalje najveći pokretač privrednog rasta. –On raste mnogo brže nego uvoz i bitno se povećava pokrivenost uvoza izvozom–, rekao je Stamenković . U prva četiri meseca izvoz je povećan za 13,8, širi se na sve veći deo prerađivačke industrije, a uvoz za 5,5 odsto. Četvoromesečni uvoz je pokriven izvozom sa rekordnih 80,9 odsto. Ekonomisti ukazuju da nikada do sada nije zabeleženo takvo pokriće uvoza izvozom.

Deficit tekućeg računa u periodu jan.-mart ove godine bio je rekordno nizak – iznosio je 249,4 miliona evra, što je za 51,2 odsto manje nego u prvom prošlogodišnjem tromesečju. Unapređenje salda tekućeg računa je, pre svega, rezultat većeg izvoza robe – za 348,2 miliona evra, što je za 13,4 odsto više u odnosu na isti period prethodne godine. Pri tom je suficit po osnovu trgovine uslugama iznosio 182,1 milion evra, što je za 33,5 odsto više. Neto priliv direktnih ulaganja stranaca iznosio je 393,1 milion evra, što je za 2,9 manje, a Stamenković ocenjuje da je ovo smanjenje posledica oklevanja investitora koji su čekali ishod vanrednih izbora. Devizne rezerve su smanjene za 836 miliona evra.

U periodu januar-april vrednost prometa u trgovini na malo povećana je za devet odsto, što je posledica rasta prosečne zarade, ukazuju autori MAT-a.

Na osnovu dinamike prihoda i rashoda budžeta u prva četiri meseca 2016. može se zaključiti da, za sada, nema problema u pogledu fiskalne konsolidacije, zaključuju autori ovog biltena. U aprilu je ostvaren deficit od 4,2, a u prva četiri meseca ukupno 13,1 milijardu dinara, što je tek 11 odsto deficita planiranog za celu godinu.

Bolja naplata poreskih prihoda u ovoj godini delom je ostvarena preduzetim merama i boljom kontrolom, a delom je rezultat povećane privredne aktivnosti, koja se ogleda i u ocenjenom rastu BDP-a u prvom tromesečju i u ubrzanom rastu proizvodnje prerađivačke industrije i prometa u trgovini na malo.